"ГЛЕДА МЕ, ЛИЧИ НА ДЕТЕ, ВРИШТИ И КРЕЧИ" Дејан детаљно описао језиво искуство са ДРЕКАВЦЕМ, од тад има једну МИСТЕРИЈУ која га мучи (ВИДЕО)

Дејан Јовановић из села Својново код Параћина, каже да је доживео необично искуство.

Пре много година, тачније двадесетак, угледао је, како тврди, непознато створење које је наводно према предању нашег народа - дрекавац!

Сви који су гледали култни филм "Лепа села, лепо горе" сећају се сцена у тунелу и помињања некаквог дрекавца - створења из маште и народних прича попут Бабароге, али нико није знао тачно да опише какво је то "створење" осим да је страшно.

Дрекавцем као и Бабарогом, бауком, караконџулом и Чумом, те другим митским створењима из народних предања, некада су бабе плашиле неваљалу децу и упозоравале их да не иду унаоколо сами по мраку.

Међутим, Дејан тврди да је те ноћи пре пар деценија видео некакво створење за које не зна шта је попут оног о којем се већ генерацијама приповеда у нашем народу.

Наиме, невероватан сплет догађаја одвио се једне ноћи, како прича Дејан, кад је изашао из куће у двориште да обиђе своје овце. Толико година касније он каже да ни дан-данас не може да схвати шта је то било.

Дејаново казивање

- Главу има као мало дете... као човек... Ја сам Дејан Јовановић из села Својново... Ја сам у природи рођен, има скоро 60 година... И овде код ове колибе провео сам више времена него у селу које је одавде удаљено два-три километра... Па ево шта се догодило... Преноћио сам ту код ове колибе, чувао сам овце, јесење време, овце почеле да се јагње, морао сам да преноћим, овде нема струје, има фењер, кубе гори и у неко време чујем неку цику, неку вриску, никад раније нисам то чуо... Изађем напоље, мрак, нема светла, има једна батеријска, јака, војна... Има ту повише једна шупа, чујем нешто иде, уперим лампу и оно стоји, то дотад нисам видео... знам шта је шакал, дивља свиња, лисица, твор, јазавац, јеж...све ми то познато али ово не личи на ништа - вели Дејан па наставља:

- Има очи и нос као кљун, а није кљун него као они мајмуни, бабуни... а овамо није перје него као длака, шта је оно, не знам...ноге голе, али чврсте, баш стабилне...

- Овакву главу има, висине 70 сантиметара можда до 80...није високо, нема га метар... Мени можда није ни до појаса... Гледа ме... Ону лампу сам уперио, личи на дете, као мало дете... Али овамо некако ми чупаво, две ноге има... Три-четири прста има... И оно гледа у мене а нема од мене до тамо три-четири метра и као поче да се смеје, да вришти... Ја га гледам па почнем да трљам очи да видим шта је, јел се то мени привиђа, кад оно дође тамо до дуда и нестаде, нема га...

- Прође неко време, има ту суседна колиба, почео човек да прави викендицу али то није завршено, ја чујем оно се тамо јавља...као да се смеје, да вришти, не умем да објасним, не знам како да кажем... Као да ме мами да идем да га видим... Ја до бунара, имам лампу, лампа јака, кад оно стоји на крову, код тог човека који је то почео да прави... И нестаде... Ја сиђем до стрица, ту живи близу и он каже: Шта је братанац? Ја му испричам шта сам видео... Од поноћи се појављује па до два-три ујутру... Следеће вече он и ја играмо карте, и он овце пази да се јагње, и опет поче... Чико, ето га! Слуша он ко старији човек и пита шта је ово, никад нисам чуо. Изађемо, кад оно исто ко претходно вече, уперимо лампу, а оно гледа у нас... Вришти, смеје се, кречи. Треће вече, причамо нашима, стриц има сина, ја имам мајку, децу, и они хоће да дођу да виде шта је то... Оно исто и то само ту, на том месту....И само нестане, не видимо ни да узлети, истрчи..., прича Дејан додајући како се после организовало више људи да виде шта је то и шта ће да се деси.

- То је као..., како да објасним... Одједном дође као авион одозгоре... Иста та вриска, дрека, а горе имамо манастир у брду и с те друге стране исто то се чује, дал су били у пару, ни дан-данас не знам... Тако је то било 15-20 дана, чуло се и после више ништа и никад, ни до дан-данас... - вели Дејан који је осмислио и замку да га ухвати и да коначно сазна шта је то што је видео и чуо.

Посебна је мистерија и то што ништа није ни однето, ни дирано, нити је заклано ни јагње, ни петао, ни кокошка...

Народна веровања: Шта је дрекавац?

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Веровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (од Шумадије до Косова), Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Северној Македонији. Назив долази од глагола дречати.

У митологији и народним предањима постоји неколико различитих описа дрекавца који варирају од краја до краја:

По једном народном веровању дрекавац је биће слично вампиру, које је материјална манифестација душе умрлог човека (по неким причама младића) који не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и прогања оне који су му згрешили у животу. Такође се у неким крајевима верује како душе утопљеника, обешених људи или особа које су починиле самоубиство могу постати дрекавци, као и особе које нису сахрањене по правилима традиције, може се прочитати на Википедији.

Према другим предањима, дрекавац је материјална манифестација душе умрлог, некрштеног детета које не може да нађе свој мир након смрти, па излази ноћу из свог гроба и обилази кућу својих родитеља. Такође, у неким предањима се спомиње да је дрекавац демонско биће прекривено дугим крзном по коме непрестано гази и због тога дречи. Ово биће има способност да мења свој облик.

У јужној и источној Србији дрекавац је описиван као биће слично псу који хода на две ноге;

У околини Ариља се сматрало да је дрекавац биће са дугим ногама, дугим вратом и мачјом главом. У Средачкој Жупи се сматрало да је дрекавац биће са једном ногом и очима које светле као лампа.

На простору Драгачева и у околини Пријепоља и Лешака се сматрало да је дрекавац приказа која се ноћу појављивала у облицима разних животиња мачке, пса, птице, шареног ждребета. У Гружи се сматрало да је дрекавац чупаво биће с издуженим, пругастим телом вретенастог облика и са великом главом на танком врату, које ноћу лети и дречи. У околини Бајине Баште се сматрало да је дрекавац човеколико биће с козјим ногама.

Има велике оштре нокте на прстима који су слични канџама и јако се плаши дневне светлости и паса, па се једино може срести ноћу док се шета по гробљима и шумама у периоду између поноћи и свитања. Најчешће се среће у периоду тзв. некрштених дана (дани од православног Божића до Богојављења) кад је најопаснији по људе. Дрекавци према народном веровању насељавају јаме, пећине, горе, шуме, баре, реке и врбаке...

Према предањима дрекавац напада људе који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме тако што им он скочи на леђа, тера их да га носе на леђима и да ходају по целу ноћ свуда унаоколо све док се први петлови не огласе.

У неким крајевима се верује да дрекавац најављује смрт неке особе, избијање рата, пожара, појаву смртоносних и заразних болести. Такође се верује да дрекавац има способност да се појави у сновима где прогања особу која га сања, а понекад је и дави у сну.

Описи дрекавца у модерном добу

Описи дрекавца који су се наводно појавили у модерном добу се умногоме разликују од описа дрекавца у јужнословенској митологији и народним предањима, може се прочитати на Википедији. Међу описима из модерног доба су:

Опис у коме је налик на звер која личи на пса са змијоликом главом, дугим очњацима и дугим вратом, са кожом без длаке, и са дугим задњим ногама попут ногу кенгура, с кожицама између прстију. Затим опис у коме је налик на звер сличну псу са црним или сивим крзном.

Опис у коме је налик на велику, чудну птицу која испушта застрашујуће крике и лети нечујно кроз ваздух. Ово биће има велике очи и округлу главу са лицем које је слично дечјем са малим, широким носем;

Опис у коме је налик на биће које има дуго тело слично мачки и дуг реп као код веверице.

Извор:Србија Данас/Курир