ДВА ВЕКА У СЛУЖБИ ВЕРНОГ НАРОДА: Саборна црква светих архангела Михаила и Гаврила у Пожаревцу
Ове године се навршава два века постојања Саборне цркве Светих архангела Михаила и Гаврила у Пожаревцу, једне од првих зиданих цркви које су у Србији подигнуте после Првог и Другог српског устанка.
Два века бурне историје и огромног страдања српског народа у Браничеву, који је утеху и наду најчешће проналазио молећи се богу под сводовима ове светиње.
ПОЗДРАВ ИЗ ВИСОКИХ ДЕЧАНА: Величанствена задужбина цара Душана и краља Стефана Дечанског
ПОЗДРАВ ИЗ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ: Цвет српства и Руговске клисуре
ВУКОВСКО, МЕЂУ КУПРЕШКИМ ГОРАМА: Село прелепе природе и великог страдања српског народа
У овом делу Србије има и већих, и лепших и са унутрашњим украсима раскошнијих светиња али Саборна црква, са велелепним Епархијским двором, у којем сад службује владика Игњатије и портом у којој су се разгранале столетне крошње оставља посебно снажан утисак на вернике и остале посетиоце.
У првим годинама слободе, извојеване после скоро четири века турске окупације, светиња је била главна црква у новооснованој српској кнежевини. Тек касније, седиште кнежевине и Српске православне цркве пренето је у Београд.
За разлику од других цркава чије му се подизање приписује а код којих су његове заслуге упитне, неспорно је да је најстарија црква у Пожаревцу дело тадашњег српског књаза Милоша Обреновића. Који је у време изградње цркве столовао у Пожаревцу.
Остало је записано да је Милош, заједно са члановима своје породице, често присуствовао служби божијој. А практиковао је да у њу доводи угледне госте, с којима је своје и државне послове у Пожаревцу договарао.
Цркву сам посетио уочи Никољдана. У порти затичем Јелену, Бобана, Дарка и Александра, познанике из Велике Плане. Дошли на пословни састанак у Пожаревац, па свратили да уочи великог светитеља посете цркву посвећену светим архангелима. Испред цркве још неколико верника. Једна од њих разговара на руском језику и диви се раскошној врби која се као смерна девојка ућутала одмах до црквене капије.
Првобитно је највећа пожаревачка светиња била посвећена Светој Тројици, али је само неколико година касније посвета промењена. Цркву, која је у то време била без звоника, осветио је 1823. тадашњи митрополит београдски Агатангел. Касније, 1856. године, када су стеге исламске окупације Србије посве попуцале а на хоризонту изнад Дунава и Браничева се ширило плаветнило слободе дозидан је и звоник, па је црква добила садашњи спољни изглед.
Једно време, након пресељења седишта СПЦ у Београд, Црква светих архангела Михаила и Гаврила била је "обична" црква. Статус Саборне цркве враћен јој је 1921. године, кад је Пожаревац постао седиште Браничевске епархије.
Око цркве се налазе три епархијска двора. Два у порти, један изван ње. Два црквена и слободна, трећи још увек "окупиран" од кумуниста и њихових идеолошких наследника. Који знају да себи зидају куле и градове и не виде ничег спорног у томе да баснословно скупим грађевинам "боду очи" али не сматрају да несуђени владичански двор који је отет од епархије треба вратити цркви и његовој намени.
Први владичански двор саграђен је 1876. године и дело је инжињера општине пожаревачке Николе Пашића. У трећој деценији прошлог века, по пројекту једног од најпознатијих архитеката тог времена Момира Коруновића, саграђен је нови двор. Здање од два спрата изузетне лепоте. Међутим, оно никад није приведено намени. Прво је дошао Други светски рат а после њега комунистичка власт, која је у здање сместила Команду пожаревачког гарнизона. Трећи двор је сазидан у порти у последњој деценији 20. века. Све три грађевине чине изузетну амбијенталну целину.
Највећу вредност цркве чини позлаћени иконостас са 25 икона, дело Николе Марковића. Осликавање цркве, у разним раздобљима 19. века, дело је прво Јање Молера, који је у цркви урадио 14 целивајућих икона, затим Милије и Ивана Марковића, који су живописање храма почели 1852. године, да би га 1870. и наредних година завршио Никола Марковић.
Снажан утисак на вернике оставља и свети престо од црвеног мермера, који је наручен у Пешти и својом монументалношћу делује царски, баш онако како и треба да изгледа свети престо у средишњој цркви Браничевске епархије.
МАНАСТИР ТУМАНЕ ЈУЧЕ ПРОСЛАВИО 630 ГОДИНА: Литургији присуствовало 3.000 верника
САБОРНА ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У НЕГОТИНУ: Светиња изузетне архитектонске лепоте
ПОЗДРАВ ИЗ МАНАСТИРА ГОРИОЧ, КОД ИСТОКА: Светиња која седам векова бди над Метохијом
Црква светог пророка Јелисеја у Доњој Ливадици - Светиња и споменик испред ње чекају обнову (ФОТО)
САБОРНИ ХРАМ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У СВРЉИГУ: Верници исте године добили парохију и цркву
ЛЕСКОВАЧКИ ПУСТОЛОВ: Овај Србин обишао је ЦЕО СВЕТ ЗБОГ ОПКЛАДЕ, а дневник и фотографије са његових путовања су НЕШТО ФАСЦИНАНТНО (ВИДЕО)
