ЕКОЛОШКА СРАМОТА СРБИЈЕ! РУГЛО ПОТПЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Који је начин да се реши проблем продора смећа у реку?
Потпећко језеро је од 30. децембра, по ко зна који пут годинама уназад, преплављено тонама пластике, кабастог отпада, дрвећа, комада намештаја
Док хиљаде кубика смећа данима плута језером Потпећ, и док грађани Прибоја, на чијој територији се налази ова акумулација, апелују да се заустави загађење Лима, упућени указују шта је једини начин да се реши вишедеценијски проблем и спречи .
БЕЈБИ БУМ У СВИЛАЈНЦУ: У 2020. години рођено 30 беба више него претходне године
"СЛОБА МИЛОШЕВИЋ ЈЕ БИО ПРИСЛУШКИВАН!" У све је била уплетена и његова ћерка Марија!
ДА ЛИ ЈЕ ЉУДИМА КОЈИ СУ ПРЕЛЕЖАЛИ КОРОНУ ПОТРЕБАН ПЦР ТЕСТ ЗА ПУТОВАЊА? Откривамо шта вас чека на граници!
Потпећко језеро је од 30. децембра, по ко зна који пут годинама уназад, преплављено тонама пластике, кабастог отпада, дрвећа, комада намештаја... Буквално је у појасу око бране Потпећ претворено у пливајућу депонију која изгледа сабласно и која погодује сценама постапокалиптичних филмова.
Све то ђубре које ружи језеро Лим је услед повећања водостаја или покупио са депонија смештених уз његове обале, или су га у реку из руралних подручја донеле притоке.
- Проблем загађења Лима до сада се увек покушавао решавати парцијално. Једино трајно решење је да трипартитна комисија Црне Горе, Србије и БиХ кроз Поглавље 27 повуче новац из фондова ЕУ и од тог новца стратешки и плански затвори несанитарна сметлишта на обалама Лима и у општинама кроз које ова реке тече изгради санитарне депоније - прича Горан Рековић, председник Удружења "Примус" из Прибоја.
Како се Лим загађује? Ова река извире из Плавског језера и кроз Црну Гору тече кроз општине Плав, Гусиње, Андријевицу, Беране и Бијело Поље. У свим овим овим местима, уз саму обалу реке, смештене су несанитарне градске депоније.
Осим њим начичкано је и много дивљих сметлишта. Кроз Добраковачко-куманичку клисуру Лим улази у Србију, на територију Пријепоља. Прво веће насеље на које наилази је Бродарево чија депонија је уз реку. Затим стиже у Пријепоље и пролази поред депоније Стањевине, праве планине смећа уз десну обалу реке, која је коришћена 40 година. Стањевине су недавно затворене, али још увек нису саниране.
Низводно од Пријепоља Лим пролази кроз подручје Нове Вароши, где нема депонија, а затим улази у територију Прибоја и тече кроз сам град. Прибојска депонија није у директном контакту са реком, јер је удаљена 100, 200 метара, али јесте у индиректном.
Прибој је последња општина Србије на току Лима, који затим прелази у БиХ и пре него што се између Вишеграда и Горажда улије у Дрину пролази кроз Рудо чија депонија Заим поље је стационирана уз обалу реке.
Дакле, при сваком већем водостају Лим од изворишта до ушћа покупи смеће са седам градских депонија, оне у Бродареву које је део Пријепоља, и мноштва дивљих депонија. На све то природа се и смеће које из сеоских подручја у реку нанесу речице и бујични потоци.
- Више од 300.000 људи врши утицај на Лим и његове притоке, што кроз градска, што кроз сметлишта у руралном подручју. Нешто мање смећа задржи се у Добрачко–куманичкој клисури која је прва природна баријера на току реке. Прва велика вештачка баријера је Потпећко језеро у коју Лим нагомила 40.000 кубика отпада годишње. Некада мање, некада више, ово се дешава већ деценијама - објашњава Горан Рековић.
Приликом сваког плавног таласа смеће зачепи решетке бране ХЕ "Потпећ" а у "Лимским хидроелектранама" кажу да је проблем смећа у Потпећу све израженији. Акумулирање оптада повећава трошкове производње струје јер је потребно уклањати смеће и превозити га на депонију. Током сваког ремонта ХЕ рониоци за 15-20 дана извуку из језера око 200 кубика смећа.
- Површина језера под смећем је огромна, али нико не зна колики је слој ђубрета испод нивоа воде. Када су обични плавни дани испод површине је 25-30 центиметара смећа, а питање је сада када је огромна количина ђубрета у Потпећу. А тек је питање шта лежи на дну језера јер 40 одсто нагомиланог отпада потоне - додаје Рековић.
Двадесет одсто отпада остаје расуто уз обале језера и чека или да га неко очисти, или нови плавни талас који ће га опет сабити уз брану. Небројено пута организоване су акције чишења обала, али њихови ефекти нису били дуготрајни јер Лим увек довуче нове количине отпада.
Преосталих 40 одсто отпада, дакле око 16.000 кубика годишње, преко прелива бране у Потпећу настави Лимом кроз Прибој и даље ка ушћу у Дрину.
Мада Прибојци прст кривице упиру у Пријепоље и тамошњу депонију Стањевине, означавајући је као највећег загађивача, Пријепољци то демантују.
- Лим са Стањевина није донео отпад ни сада ни претходних година. Током великих поплава 2014. Лим је са Стањевина однео све што је могао да дохвати. И последњи плавни талас је дохватио депонију, али није однео смеће јер није имао шта да однесе - тврди Владимир Бабић, председник општине Пријепоље.
Стањевине су затворене у новембру, а 12. јануара, каже Бабић, биће расписана јавна набавка са санацију сметлишта.
На иницијативу Еколошког удружења "Јастреб" из Прибоја летос је почела реализација пројекта постављања плутајуће баријере - сајле, осмишљене да не дозволи продор смећу у подручје бране. Та идеја подразумевала је да се смеће које заустави сајла прикупља и односи на депонију. Ипак, због недостатка новца реализација пројекта је обустављена тек пошто је отпочета.
Протеклих недеља интензивирани су разговори са Министарством за заштиту животне средине да се сајла постави.
- Из Министарства су обећали да ће њихови представници следеће недеље доћи са пројектантима који ће осмислити и израдити пројекат плутајуће баријере на језеру, а такође и на бујичним потоцима који се уливају у Лим на потезу од границе са Црном Гором до Потпећа. Задовољни смо реакцијом министарке Ирене Вујовић, више смо урадили са њом за месец дана него са прехтодним министром за цео његов мандат - каже Синиша Лаковић, председник Еколошког удружења "Јастреб".
