Економија домаћинстава: Како жене у Србији свакодневно зарађују 600 евра кроз неплаћени рад? Време је за промену

Домаћице у Србији сваког дана посвете скоро четири и по сата кувању, чишћењу, прању, пеглању и бризи о деци. Статистички, то значи да скоро цео месец у години проведу обављајући ове послове. Уколико би испоштовале све законске одредбе везане за број радних дана у месецу, жене би због ових активности могле да имају плату од најмање 600 евра!

Толико, наиме, кошта тих 270 минута које жена у Србији, свеједно да ли је запослена или не, сваког дана посвети кувању, чишћењу и распремању дома, прању и пеглању, те бризи о деци, а што је све, како се дефинише, неплаћени рад.

Како је показало истраживање Републичког завода за статистику (РЗС), спроведено у периоду од априла 2021. до априла 2022. године, жене у тим такозваним неплаћеним пословима проведу двоструко више времена него мушкарци.

Жена домаћица како год, ишла на посао или не
С друге стране, показује ово истраживање РЗС о коришћењу времена, на плаћеним пословима жене у Србији раде сат и по мање од мушкараца.

Подаци изведени из публикације РЗС "Жене и мушкарци у Србији" практично потврђују стереотип по којем је жена у Србији, без обзира на то да ли је запослена или не у основи домаћица:

Жене највећи део свог слободног времена проводе у кувању, печењу и припремању оброка – готово сат и по времена.
Мушкарци, пак, кухињом се баве десет минута дневно.
Када изађу из кухиње, жене постају чистачице у трајању од сат времена дневно, пошто се баве чишћењем и спремањем куће, односно стана и дворишта.
Мушкарци на овим пословима, с друге стране, проведу само 15 минута.
Жене за прање и пеглање веша потроше наредних 90 минута
Мушкарци се рубљем баве – један једини минут! 
Жене у просеку проведу и двоструко више времена од мушкараца бавећи се сопственом децом – 38 наспрам 17 минута
"Равноправност" полова за све неплаћене послове постигнута је само у сегменту куповине - и жене и мушкарци у томе проведу по 20 минута дневно.

Све су свему, статистичари су израчунали да од 12 месеци у једној години, жена у Србији скоро цео један месец проведе у кувању, чишћењу, прању, пеглању и бризи о другим члановима породице, највише деци, што све спада у неплаћени рад.

Када би био плаћен, запослена жена у Србији би за тих додатних четири и по часа наведених кућних послова могла да заради барем око 600 евра, док би незапослена домаћица зарадом далеко превазишла минималац.

Ова плата за "неплаћени посао" у домаћинству, иначе, већа је него што је била пре четири године, када је слично истраживање о томе колико кошта утрошено слободно време домаћице у Србији, спровела Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији. То истраживање је показало да жена у Србији, која је у току дана куварица, спремачица, васпитач и медицинска сестра, пропушта да за све ове "неплаћене послове" дневно заради 2.918 динара, месечно 546 евра, односно, 6.560 евра нето годишње.

"Неплаћени послови", показује статистика, у Србији представљају чак 21,5 одсто вредности националног бруто друштвеног производа, док у сталим земљама он чини између седам и девет процената вредности БДП-а.

Закључак је јасан – све оно што у просечном српском домаћинству ради жена, у већини развијених земаља те послове обављају специјализовани сервиси.

Мушкарци једино више обављају кућне поправке и брину о љубимцима

Како је показала публикација РЗС "Жене и мушкарци у Србији", једина неплаћена активност којом се мушкарци баве више од жена јесте поправка и реновирање куће, баштованство и брига о кућним љубимцима, чему се мушкарци дневно посвећују 45 минута. С друге стране, наводи статистика, жене се тим пословима баве дневно баве укупно 14 минута.

Србија Данас/Блиц