Како православни верници славе Ускрс широм света (ФОТО)

Православни верници славе велики хришћански празник Ускрс. Из теолошке перспективе, Ускрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. Ипак, обичаји које народ практикује се разликују од државе до државе, па тако Срби, Бугари, Грци, Руси, Ескими и други, овај празник прослављају на различите начине.

Прослава Ускрса траје неколико дана и сви су узбуђени због догађаја који ће се одиграти на улицама широм земље. На Крфу становници имају традицију да бацају огромне ћупове кроз прозоре својих кућа, други пуштају лампионе, а неки "ратују" динамитима. У Грчкој се слави у зависности од подручја и темперамента, али је свакако леп призор.

Након тога долази Велика субота, када се верници лепо облаче и одлазе у цкрву где се држи литургија. Нешто пре поноћи свештеник гаси сва светла у цркви, што симболише мрак и тишину гроба; у поноћ свештеник пали свећу са Вечног пламена, пева "Христос Анести" (Христос Васкрсе) и нуди пламен свеће људима који су му најближи.

Сви предају пламен једни другима док свештеници певају византијске песме о Христовом ускрснућу. Затим сви излазе из цркве на улице. Црквена звона непрестано звоне, а људи приређују ватромет.

Верници одлазе кућама и деле са породицом ускршњи ручак, који чине: традиционална магиритса (супа од јагњеће утробе), цуреки (ускршњи колач) и ускршњи бисквити.

Наредни дан, Васкршња недеља, проводи се са породицом за ручком, који се састоји од печене јагњетине (на ражњу), различитих предјела и много вина и узоа. Сви играју и прослављају до касно у ноћ.

БУГАРИ

Централно место на васкршњој трпези код Бугара заузима домаћа штрудла, кузњак. На Велики четвртак се фарба прво јаје и припрема тесто за васкршњи хлеб, који се у Бугарској зове кравај, Божја пита, кошара, харман, квасник, јајченик, плетеница или кукла.

Обавеза за сваку Бугарку је да спреми хлеб с црвеним јајем у средини, које се поклања првом госту који посети укућане. У недељу Бугари иду у цркву на свету литургију и враћају се домовима са свећом у руци. У Бугарској је, такође, обичај да се за Васкрс носи нова одећа, која симболише рађање новог живота.

РУСИ

За хришћане у Русији, Ускрс је породични празник и тако се слави већ 11 векова. Руси, као и ми, на овај празник фарбају јаја на различите начине, а древни обичај је да се за Ускрс припреми богата трпеза.

Главно место у руској васкршњој трпези заузима кулич, ускршњи колач од теста и јаја и паша, специјално јело од младог сира, павлаке и јаја у облику зарубљене пирамиде украшене ушећереним воћем. Паша, која према традицији представља гроб Господа, симболише и пуну кућу, па се њоме служе гости у знак добродошлице.

Храна која би се нашла на столу за Ускрс, није се спремала обичним данима, а тај обичај је остао чак и у скромним породицама које би за Ускрс спремале прасеће или телеће печење. Да је Ускрс породични празник, говори и чињеница да је у Русији обичај да се на овај дан посећују рођаци који далеко живе. На овај начин, негује се добри односи како у ужој, тако и у широј породици.

Током Васкрса, у храмовима би за време литургије биле упаљење све уљане лампе изнад икона и свећа, а у кућама би домаћини палили све свеће и остале изворе светлости. Као и у нашим црквама, Ускршња литургија траје читаву ноћ, а свештеници свете јаја, куличе и пасхе које доносе верници.

Обичај који се сматра карактеристичним за словенске православне народе, подразумева да се Ускрс честита уз поклањање обојених јаја, поздравља се речима „Христос воскрес – Воистину воскрес“ и љуби се у образ три пута.

Васкршња посланица патријарха Иринеја: Свако зачеће и свако рођење су дар Божји

Данас прослављамо Васкрс: Пазите чиме ћете ујутру да се ОМРСИТЕ, а посебно водите рачуна кад ћете отићи на СПАВАЊЕ

У време комунизма у Русији, обележавање црквених празника је било забрањено, али се народ досетио других начина како би обележио Ускрс. Руси су развили обичај да за Ускрс посећују гробља и на тај начин дискрено обележе овај празник. Црква се и данас труди да верницима објасни да је овај обичај за Ускрс некарактеристичан за религију и да га не треба практиковати.

ЕСКИМИ

За неке можда звучи невероватно, али православни Ускрс слави чак и око 25.000 Ескима на Аљасци. Наиме, Ескими су почели да усвајају православну веру од 1741. године, када је Аљаска била у саставу Русије. Тада су први руски трговци крзном пристигли на Камчатку, па су преносили православље на Ескиме, који су њих ловили дивљач.

Данас, Ескими Васкрс славе и по недељу дана, и то зато што се комшијама и рођацима не исплати да се истог дана враћају кући са славља, пошто су десетинама километара удаљени једни од других. За празник се обично спрема усољена риба, најчешће лосос, а служи се у сировом стању. На трпези се нађе и салата од ретког биља, које се пола године чува само за ту прилику.