Ђацима попушта пажња, професори траже решење: Да ли је скраћење часова на 35 минута прави начин?
Деци је школа постала предосадна, слажу се и професори и ученици, а да ли једно од решења лежи у томе да се школски час скрати на 35 минута? Ево шта о томе каже и ученици и наставници.
У протекле две и по деценије дошло је до значајних промена које је пре свега донео интернет, па је пажња ученика сведена на минимум. Ђаци ће данас уз само неколико кликова, доћи до занимљивих садржаја и предавања, а школски систем и поред рефероми које се спроводе, ипак заостаје за убрзаним темпом живота, и младих и уопште.
Јасмин Николовски, директор Петнаесте београдске гиманзије, дао је интересантан предлог. Он сматра да би школски час требало скратити на 35 минута уз обавезно модернизовање наставе.
- Ученицима је досадно и часове би требало скратити на 35 минута. То никако не значи да би се изгубио део градива, већ би начин наставе био интерактивнији између ученика и наставника, односно професора. У таквом случају би се отворила могућност консултације као на факултетима, и ученици би у том петнаестом минутном делу имали прилику да питају професора све оно што им није јасно - сматра он.
Николовски сматра да ти самим тим комуникација између професора и ученика била боља.
НАСТАВНИК ЈЕ АУТОНОМАН У ОЦЕЊИВАЊУ: Ово су КРИТЕРИЈУМИ
Лука (9) је морао да напусти школу због ДЕЧАКА ИЗ ОДЕЉЕЊА, а онда су се после годину дана СРЕЛИ ОЧИ У ОЧИ
УЏБЕНИЦИ ШИРЕ ЗЛО! Овако почиње ХРВАТСКА МРЖЊА према Србима - ДЕЦУ ЗАДОЈИЛИ ПРОПАГАНДОМ
- Морамо да схватимо да су се деца променила -
- Ми морамо да схватимо и уважимо, да су се деца променила и да је данашње дигитално доба умногоме променило начин њиховог рада и учења. Млади данас много брже знају, мисле и умеју, стога дефинитивно младости треба дати простор - објашњава Јасмин Николовски.
С друге стране, министар просвете Младен Шарчевић, коментаришући скраћење часова на 35 минута, наводи да је то неозбиљно.
- Да би се о томе озбиљно говорило, заговорници те идеје требало би прво да положе лиценце, а онда да се уради једна свеобухватна студија о томе како би изгледало образовање када би часови трајали 35 минута - навео је он.
"Блиц" је анкетирао професоре, ученике, учитеље, наставнике, директоре, како основних, тако и средњих школа.
Ево шта кажу одређени професори, а шта ђаци и каква су њихова мишљења о томе да часови трају 35 минута:
Професор социологије у Економској-трговинској школи у Новом Пазару Армин Шајић:
Моћ пажње ученика је прецењена ствар, без обзира на сам квалитет наставе. Часови од 45 минута су превише за ученике у пубертету, а можете замислити каква је њихова концентрација током шест часова у континуитету. Тридесет или 35 минута је довољно да се искористи максимум ученика, када је у питању пажња и воља да се прати предвиђено градиво.
УЖАС У ЦРНОЈ ГОРИ: Ученик покушао да отрује другове СОНОМ КИСЕЛИНОМ
ПРОСВЕТАРИ, СТИЖУ СЈАЈНЕ ВЕСТИ! Ако припадате ОВОЈ ГРУПИ наставника надокнаде ће бити ДУПЛО ВЕЋЕ
Наставница Данијела Сантрач Рошко "Иван Горан Ковачић":
Деца би се сложила са тиме да часови буду 35 минута. То је сасвим довољно време да се обради једна тема. Међутим, нама би се онда смањиле плате још више. Зато треба увести занимљив практичан рад. Чим је час таквог типа деца воле да учествују у раду. Убитачно је за њих када је час форнталног типа и када се само предаје. Деца су данас другачија него што смо ми били у њиховом узрасту.
Душица Тричковић, директорица ОШ "Радоје Домановић" у Нишу:
Залажем се за час по мери детета и процену наставника колико ће одређена активност трајати. Различити предмети и области захтевају и различит приступ и време. За практични и стваралачки рад нам је потребно сигурно више времена, за неке друге активности далеко мање. Значи, разредно-часовни систем нас ипак некако ограничава, можда би требало препустити наставницима да одреде временски недељни план активности, не искључујући школски час ако одговара неким активностима.
Ученик шестог разреда М. М. ОШ "Душко Радовић" у Нишу:
Превише је када имамо седам часова, јер смо већ после четвртог- петог уморни, а тек када се одужи до седмог, једноставно је превише. Математика и физика су тешки предмети, а ако ме питате да ли треба скратити часове, одговор је "да".
Неки професори и ученици су против идеје о дужини часова од 35 минута!
Ученица трећег разреда Медецинске школе из Ужица:
Нисам за то да се час скрати на 35 минута, јер то време није довољно да професор испредаје лекцију. Ако су лекције дуге као сада, а час буде краћи, имаћемо и мање времена да на контролним и писменим задацима покажемо своје знање.
Професорка анатомије Александра Радовановић, у Медицинској школи "Др Миленко Хаџић" у Нишу:
Када говоримо о сркраћивању часова, могу само да се изјасним конкретно за мој предмет. Анатомија се не може објаснити на скраћеном часу, сматрам да је 45 минута коректно. С друге стране разумем ученике, јер када имате по седам часова, концентрација пада, али када је струка у питању и стручни предмети, моје мишљење да то не треба дирати и кратити часове на 35 минута. Једноставно, немогуће је обрадити наставну јединицу на брзину. Колико ћете неког ученика заинтересовати за градиво зависи од професора.
НЕМА ВИШЕ БЕЖАЊА ИЗ ШКОЛЕ: Сигле НОВЕ униформе за ђаке са ЧИПОВИМА! (ВИДЕО)
НЕВЕРИЦА! Учитељица Диана овако оцењивала ученике, па ДОБИЛА ОТКАЗ!
СКАНДАЛ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ КОД ВРБАСА Бивша директорка под истрагом за мито и уцењивање
Александар Миливојевић, професор у Пољопривредној школи "Љубо Мићић" у Пожеги:
Треба имати у виду да наставник приликом уписивања часа у дневник и евидентирања ученика који изостају изгуби пет минута. То значи да би се час свео на 30 минута наставе што је мало да би се испредавале лекције.
Никола Бацетић, директор Прве основне школе "Краља Петра другог" из Ужица:
Сложене наставне јединице које изискују најмање 45 минута за квалитетну обраду. Такође, сматрам да ваљана провера знања ученика изискује временски период дужи од 35 минута.
Милан Динић, директор ОШ "Вук Караџић" у Житковцу:
Лично сматрам да не треба скраћивати часове, јер заиста је мало 35 минута. Али са друге стране, слажем се са децом да су уморни после петог часа, када опада концетрација. А то да ли им је досадно на часу зависи искључиво од предавача, када наставник, професор заинтересује ученика, онда је и 45 минута мало.
Педагог ОШ "Братство" у Новом Пазару Елмир Хабибовић:
Скратити час због тога што ђаци не могу да задрже концентрацију, а не променити ништа друго, само би направило огромне проблеме наставницима који би за знатно мање време морали да испредају све лекције из, ионако, претрпаних наставних планова, а да не причамо о оцењивању, које је такође веома важно.
Професорке у Гимназији "Светозар Марковић" у Суботици:
Разговарали смо на ту тему и нисмо за то да часови буду 35 минута. Не ради се о томе да ће децу десет минута краћи часови усрећити, већ сматрамо да треба мењати наставни садржај и деци понудити више изборних предмета, бити у кораку са новим достигнућима у науци и техници.
Ученик првог разреда А. С, Гимназија „Бора Станковић“ у Нишу:
Сматрам да не би требало кратити часове, јер се по скраћеном ситему не може обрадити лекција, ма колико то нама пријало. Али број часова треба смањити, јер заиста је тешко функционисати после петог часа, било да је потребно слушати ново градиво или када је потребно одговарати. Шест часова максимално!
