Где су данас "Црвене беретке"? Ево када су и како расформиране, бивши чланови јединице завршили на различитим позицијама

"Црвене беретке" познате као Јединица за специјалне операције (ЈСО), биле су паравојна формација која је деловала под контролом Државне безбедности Србије (ДБ). Основане су у периоду југословенских ратова и ангажоване на ратиштима широм Хрватске, Босне и Херцеговине, и касније на Косову. У почетку су деловале као специјална јединица задужена за обуку локалних снага, као и за обављање специјалних задатака на подручју бивше Југославије. Препознатљиве по својој борбеној ефикасности и контроверзним операцијама, постале су симбол тајне силе иза режима Слободана Милошевића.

Током НАТО бомбардовања 1999. године, јединица је оптужена за низ политичких ликвидација, међу којима је и убиство новинара Славка Ћурувије. Након рата на Косову, њени припадници су се вратили у централну Србију, где су учествовали у додатним политички мотивисаним нападима. Најпознатији инцидент је атентат на функционере Српског покрета обнове (СПО) на Ибарској магистрали 1999. године, када су четири особе погинуле, док је лидер СПО-а Вук Драшковић преживео. Ови догађаји су поставили темеље за каснију критику и осуду ове јединице због злоупотребе моћи и повезаности са режимом.

Након рушења Милошевићевог режима, Црвене беретке су се супротставиле демократској влади Зорана Ђинђића и учествовале у организацији протеста. На крају, након атентата на премијера Ђинђића 2003. године, ЈСО је расформирана, а њени кључни чланови су ухапшени и осуђени. Неколико бивших чланова и даље је под истрагама или у затвору, док су остали задржали везу са приватним безбедносним сектором.

Расформирани након атентата на Ђинђића

Јединица за специјалне операције (ЈСО), позната као "Црвене беретке", била је специјална јединица Државне безбедности Србије, формирана 1996. године, са значајним учешћем у ратовима на простору бивше Југославије. У свом врхунцу, ЈСО је уживала висок степен аутономије и деловала у оквиру Ресора државне безбедности (РДБ), што јој је омогућило значајан утицај у унутрашњим и политичким питањима. Међутим, током периода транзиције почетком 2000-их, постало је јасно да су "Црвене беретке" умешане у криминалне активности, повезане са структурама организованог криминала, посебно са "земунским кланом".

Од кључних догађаја, 2001. године јединица је привукла пажњу јавности када је организовала побуну и блокирала аутопут у знак протеста против сарадње Србије са Хашким трибуналом, тражећи смену руководства МУП-а. Након овог инцидента, ЈСО је добила негативну репутацију због нелојалности према држави. Криза је кулминирала атентатом на премијера Зорана Ђинђића 2003. године, за који су оптужени поједини припадници јединице, заједно са "земунским кланом". Ови догађаји су резултирали проглашењем ванредног стања, великим хапшењима и коначним расформирањем јединице у марту 2003. године.

Након расформирања, бројни чланови ЈСО-а, укључујући команданта Милорада Улемека Легију и Звездана Јовановића, осуђени су на вишегодишње затворске казне због учешћа у атентату и других злочина. Расформирање "Црвених беретки" означило је крај њихове формалне улоге у безбедносним структурама Србије, али су и даље предмет интересовања јавности због своје сложене историје и умешаности у криминалне активности, што је имало далекосежне последице на друштво и политику у Србији.

Након расформирања, многи бивши чланови јединице завршили су на различитим позицијама, док су вође и истакнути припадници, попут Милорада Улемека Легије, осуђени за различите злочине укључујући атентат на премијера Ђинђића. Неки бивши чланови ЈСО-а су се повукли из јавности, док су други наставили да раде у приватним безбедносним фирмама или су остали под присмотром државе због могућих веза са криминалним структурама.

Разлози за расформирање ЈСО-а били су сложени и укључивали су политичку нестабилност, лојалност јединице режиму Слободана Милошевића и контроверзе повезане са многим њиховим акцијама. Одлука о распуштању јединице донета је у оквиру опсежнијих реформи које су биле усмерене на уклањање остатака Милошевићевог режима и успостављање стабилнијег политичког система у Србији након 2000. године.