ПРВО ИЗДАЛИ МИЛОШЕВИЋА, ПА ОТКАЗАЛИ ПОСЛУШНОСТ ЂИНЂИЋУ: Испливали детаљи побуне "црвених беретки" 2001. године (ВИДЕО)
Током побуне "црвених беретки" блокиран је аутопут код Центра "Сава" кад је Милорад Улемек Легија приведен
Јединица за специјалне операције је блокадама путева и протестима под пуном ратном опремом покушала да сруши нову Ђинђићеву владу због успостављање сарадње са Међународним судом за ратне злочине.
Све алармантније стање у Тополи: Постављен шатор чекаоница испред ковид амбуланте
ПУСТО СЕЛО КОЈЕ ОЖИВИ САМО ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ! Репушница, место где се надаш да ће се неко иза кривине ИЗНЕНАДА ПОЈАВИТИ
"ТРЕБА ДА ПЛАЧУ МАЈКЕ КОЈЕ РАЂАЈУ ИЗДАЈНИКЕ" Чувени говор мајке Његоша Петровића над мртвим сином!
Припадници Јединице за специјалне операције Србије ("црвене беретке") почели су 8. новембра 2001. протест у центру за обуку у Кули. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду.
Побуна припадника ЈСО-а практично је почела непосредно после хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.
Дан касније, "црвене беретке" отказале су послушност Ресору државне безбедности, а већина припадника те јединице повукла се са радних места.
Касније тог дана, припадници ЈСО-а одржали су конференцију за новинаре, на којој су изнели своје захтеве, укључујући захтев за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића и доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом.
Током побуне "црвене беретке" блокирале су аутопут код Центра "Сава", у време кад је Милорад Улемек Легија требало да се појави пред Окружним судом као сведок у предмету "Ибарска магистрала".
Душан Михајловић је, наводно, чак и писано понудио оставку, коју је влада Зорана Ђинђића одбацила. Касније су оставке поднела двојица највиших званичника РДБ-а, начелник Горан Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић.
Премијер Ђинђић, који је вест о побуни сазнао током посете Америци, одмах по повратку сазвао је састанак којем су присуствовали Михајловић, Петровић, Жарко Кораћ и тадашњи начелник Ресора јавне безбедности Сретен Лукић.
После састанка, Ђинђић и Чедомир Јовановић отишли су на преговоре у седиште ЈСО-а у Кули.
Ђинђић није пристао да удовољи захтеву да смени министра полиције.
На чело Ресора државне безбедности, два дана пре краја побуне, именовани су Андреја Савић и Милорад Брацановић, кога је Специјални суд у Београду, касније осудио на две године затвора због непријављивања припреме убистава Ивана Стамболића и Вука Драшковића. Андреја Савић и Сретен Лукић 17. новембра долазе у Кулу, чиме је стављена тачка на побуну "црвених беретки".
