Ко су стварно насилници, а ко жртве: Ово је 12 предсрасуда о насиљу према женама - не гледај, пријави!
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 35 00 36.
Сама га је бирала. Сама је крива. То је само њена ствар. Што га не остави? То није моја ствар, нека раде шта хоће, нека се бију...
Ово су само неке од помисли оних немих посматрача насиља. Гледају, а не пријављују. Мисле - то није њихова ствар. А јесте. Насиље над женама проблем је свих нас, јер може да се догоди баш свакој жени.
"Стан је мој, а ја сам у њему заробљена" У ТЕСНИМ ЦИПЕЛАМА ЖРТВЕ: Марија Лукић о партнерском насиљу (ВИДЕО)
ОН ТЕ БИЈЕ, А ТИ СИ СКУПИЛА ХРАБРОСТ И ПРИЈАВИЛА НАСИЉЕ: Шта даље? Шта као жена можеш да очекујеш?
Ниси врећа за ударање, ни птица у кавезу, храбра си жена, а не паћеница: Не буди жртва, ОВО ЈЕ НАСИЉЕ - ПРЕПОЗНАЈ ГА
Док жмуре на насиље, људи обично жртву и осуђују. О профилу личности самог насилника и томе како му стати на пут ретко ко мисли. Зато је осуда жене у нашем друштву малтене нормална ствар, што никако не би смела бити. Дакле, и они који размишљају о породичном насиљу, ма о ком облику да је реч, о њему размишљају потпуно погрешно.
1. Насиље је приватна ствар, нешто што се догађа међу 4 зида, нико нема право да се меша у туђе породичне односе
Насиље у породици је од средине седамдесетих година прошлог века, када је промовисан слоган "Лично је политичко“ постало друштвени проблем. И то, пре свега захваљујући упорности женских група. Од тада до данас донето је много закона, одлука и стратегија на различитим нивоима за борбу против насиља према женама. Дакле, не само да имамо право него и обавезу да се умешамо у ситуацију у којој неко трпи насиље.
2. Свако насиље је исто. Сви су људи подједнако насилни, и жене и мушкарци - нема потребе да одвајамо различите врсте насиља
Статистике показују да су мушкарци у односу на жене значајаније бројнији међу насилницима него што је то случај обрнуто. Више од 95% насиља у породици почини се према женама, а у више од 95% случајева, починиоци насиља према женама су мушкарци. Истраживања, даље, показују да свака трећа жена током свог живота доживи неки облик физичког, а свака друга неки облик психичког насиља.
3. Жене је сама крива за насиље, јер она изазива
За сваки насилни чин одговоран је, само и увек, онај који чини насиље.
4. Неке жене се понашају мазохистички и и бирају насилне мушкарце
Жене не бирају насилне партнере, никада, чак и када заврше са њима. Још мање их траже и још мање воле насиље.
5. Физички напад је изолован догађај и најчешће се неће поновити
Нажалост, најчешће се хоће поновити. Физичко насиље није изовани већ редовни акт контроле и моћи у партнерским односима.
6. Мушкарци који туку жене су алкохоличари
Могу да буду, али то није правило. Алкохолизам није предуслов за насиље.
7. Мушкарци који туку жене имају менталне проблеме
Као и под 6. Могу имати, али ментални проблеми нису предуслов нити узрок насиља.
8. Мушкарци који прете најчешће нису тако опасни
Најчешће јесу опасни. Саме претње су облик насиља. Није искључено да он своје претње и оствари. Сваку претњу треба најозбиљније схватити и пријавити.
9. Насилника је могуће препознати на први поглед
Не постоје специфичне карактеристике, изглед, занимање, било шта по чему се може препознати насилник.
10. Ако жена одлучи да напусти насилника онда и насиље престаје
Можда звучи логично, али није. У тренутку када напушта насилника жена је у највећој, често и животној опасности, јер он осећа да губи моћ и контролу и учиниће и најгнусније ствари да то задржи.
11. Деци је потребан отац чак и када је он насилан према мајци
Деци су потребни љубав и брига. Одрастањем у насиљу деца су у великом ризику да постану насилници или жртве.
12. Жене, као мајке криве су ако отац злоставља децу
Одговорност за насиље има онај, који насиље чини. Мајке су такође жртве насиља.
Социјални психолог Весна Томић рекла је да је чињеница да жене које су жртве насиља, осим свега што трпе у кући, трпе и осуду околине.
- Имамо ужасно нехуман однос према људима, а то посебно погађа жене које су жртве насиља. У питању је један веома нехуман однос према особи која је злостављана. У овом систему вредности код нас какав јесте то полако постаје нормално понашање. Општеприхваћено је све јер нам се путем телевизија гура насиље над женама, плус се сматра духовитим. Коментари људи из окружења жене која трпи насиље само су њен нови вишак пртљага, јер она већ превише терета носи. Ситуације које жртва доживљава су високо стресне и захтевају најпре помоћ, а потом и подршку.
Порука за све је - никако не осуђивати оне у чијој кожи се не налазите. Помозите. Пријавите насиље – рекла је Томић.
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800 35 00 36.
Стоп насиљу.
