"МЕТЕОРОЛОГИЈА" СТАРИХ СРБА: Стручњаци објаснили која веровања су тачна и зашто неће бити превазиђена

"Од Светог Илије сунце све милије", "Свети Мрата - снег до врата", "Свети Лука - снег до кука", "Бели Божић - зелени Ускрс, зелени Божић - бели Ускрс", "Црвено вече, мокро јутро", "Ако мрави излазе из земље, биће кише", "Ако мачак диже реп увис, биће лепо време", "Ако те боли колено, стиже лоше време", и тако даље.

Ово су само нека од народних веровања о предвиђању времена која су генерацијама део народног фолклора, а ни данас нису ретка појава. Од давнина су људи учили да тумаче природне знакове који их окружују. Загледани у небо, људи су страховали, радовали се, надали се... Њихов живот и опстанак је зависио од метеоролошких прилика, те је народ овладао вештином предсказивања временских услова по разним стварима и појавама – празницима у години, изгледу неба и Сунца, понашању животиња и биљака, сопственом расположењу…

Имају ли ова веровања рационално оправдање?

Културе народа широм света имају сачуване у свој традицији веровања о природним силама које утичу на њихов живот и многа се односе на метеоролошке појаве, каже метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Недељко Тодоровић.

- И у Србији су вишевековна и хиљадугодишња запажања сажета у кратке поучне поруке од којих се неке односе на предвиђање временских прилика. Народна традиција у том домену има смисла, јер се у принципу односе на нека општа запажања која у већини случајева имају потврду у стварним временским догађањима. Међутим, модерна научна сазнања и нове технологије надмашују та веровања у поузданости и прецизности - напомиње Тодоровић.

Народна веровања неће бити превазиђена, разлог је једноставан: клима се није битно променила, каже Тодоровић

Професор метеорологије на Физичком факултету у Београду и климатолог проф. др Владимир Ђурђевић истиче да су народна веровања занимљива на нивоу грубог препознавања стања атмосфере, али да прогноза времена данас подразумева врло детаљно познавање стања атмосфере и процеса у њој.

- Делује занимљиво да човек кад изађе напоље и погледа у небо може да каже шта ће да буде с временом. Када би узели дугогодишње податке, поједина народна веровања се некад и обистине, али у великој већини година та правилност не важи. Данашња тродневна прогноза времена пружа врло прецизне податке, који су прилично поуздани и неупоредиви у односу на било које народно веровање - каже проф. др Ђурђевић.

Ове народне методе од давнина користе у предвиђању времена

Важни датуми и празници

Није мали број датума и црквених празника који се повезују са прогнозирањем времена на дужи период, као што је веровање да ако на Михољдан 12. октобра буде лепо време, то значи да ће зима бити дуга и хладна. Ту је и 8. новембар – Митровдан, те ако је сунчано, најављује се јака зима, а уколико падне снег, значи да ће зима обиловати падавинама. Веровање каже и следеће: колико магле у октобру, толико снега у фебруару.

Стручњаци су сагласни да ова методологија прогнозирања времена на дужи рок свакако има мању поузданост од прогнозирања на краћи рок.

- Не бих се ослонио на њу. Скоро сва народна веровања имају само општи, симболични смисао и не треба их буквално узимати, поготово не она која су везана за неки датум - истиче метеоролог Тодоровић.

Професор Ђурђевић додаје да народна веровања, која се тичу дугорочних прогноза времена у односу на одређене датуме, немају научних основа.

- Ако се посматрају подаци из далеке прошлости, у задњих сто година, не може да се нађе правилност тог типа. Метеоролози би највише волели када би постојала таква врста правилности, јер би онда њихов посао био много лакши. Требало би да сачекате један дан у години да би могли да кажете какво време ће да буде у наредна три месеца. Нажалост, атмосфера и клима су много сложенији појмови да би постојале тако једноставне везе између догађаја - указује Ђурђевић.

Народни метеоролог медвед

Једно од најпознатијих народних веровања јесте оно које се везује за Сретење (15. фебруар) - ако медвед изађе из пећине и види своју сенку, уплашиће се и вратиће се назад. То би значило да се зима продужава још шест недеља. Метеоролог Тодоровић каже да ни то веровање није поуздано, али има смисла само делимично.

- Уколико на Сретење сија сунце (може да буде топло или хладно), то значи да после њега долазе киша и снег, јер су одлике нашег климата стално смењивање топлих и хладних, и сувих и влажних периода. А колико ће бити хладно или топло после Сретења и колико ће потрајати, пракса је показала да нема поуздане методологије - тврди Тодоровић.

Топло лето – хладна зима

Постоји уврежено веровање да ће топло лето донети хладну зиму и обрнуто. Стручњаци су сагласни су да оваква смена лета и зиме није поуздана.

- Ако је идеја да после хладне зиме долази топло лето, онда би после топлог лета требало да дође хладна зима, па после хладне зиме би поново требало да дође топло лето. То значи да би се заувек вртели у томе да је зима хладна, а лето топло. Притом, када се каже топло лето и хладна зима, мисли се на посебно топло и хладно. Према тој идеји, лета би увек била претерано топла и зиме претерано хладне, или обрнуто. Никад не би могло да се деси да узастопно зима буде блага, а наредна хладна, што је аутоматски нарушавање те правилности - објашњава проф. др Ђурђевић.

Метеоролог Тодоровић каже да је анализа показала да таква веза има коефицијент корелације 0,6 што значи да није поуздано, а и не зна се шта чему претходи.

- Али на основу не тако строге законитости сменом топлих и хладних зима и лета могу са опрезом и одређеном вероватноћом да наговестим каква зима или лето предстоје. Иначе, у оквиру метеоролошке струке широм света праве се модели атмосфере на основу којих се дају сезонске и годишње прогнозе у смислу одступања од просечних вредности - указује Тодоровић.

Звездана ноћ - сунчан дан

Неретко су и одређене метеоролошке појаве предсказивачи времена, те се верује да ако је спарно, следи киша, или ако је током ноћи небо звездано, то значи да ће наредни дан бити сунчан. Такође, сматра се да залазак "црвеног" сунца доноси погоршање времена следећег дана. Метеоролог Тодоровић каже да су ова запажања добра и логична, али нису поуздана.

- При летњој запари (висока температура и влажност) велика је вероватноћа да следе пљускови и грмљавина. Али због природе таквих појава, које су локалног карактера, у неким местима ће бити пљуска, у неким не, што значи да спарно време није поуздан показатељ, али указује на могућност тих појава - објашњава он.

Додаје да звездано небо јесте предзнак сутрашњег сунчаног дана, али много пута се временске прилике промене у току дана, тако да и тај предзнак није поуздан.

- Слично је и са другим предзнацима. Поузданост је много већа кад се предзнаци не прате у једном месту, него на ширем подручју, а то у принципу раде метеоролошке службе, али са много више других параметара тако да је знатно поузданије остварење прогнозе - указује Тодоровић.

Професор Ђурђевић истиче да метеоролошке појаве које служе као предсказивачи времена имају бољу научну потпору, јер говоре о краткорочној прогнози.

- Најчешће, те појаве предсказују време данас за сутра. Постоје неке појаве које заиста могу да се повежу и да се донесе закључак на основу тренутних метеоролошких услова. Међутим, и домети тога су врло ограничени. Примера ради, спарно време може да буде предсказање олујног времена, јер да би оно настало мора да постоји велика количина влаге у приземљи. Ипак, не постоји стопостотна веза да ће сваки пут доћи до тога - напомиње он.

С друге стране, та врста веровања не даје прецизне податке које пружа савремена прогноза времена.

- Ако видимо да је влажно и знамо да ће да падне киша, не можемо да знамо да ли ће да падне пет или 20 литара кише. Савремена прогноза времена пружа ту информацију колика количина кише ће да падне, као и у ком делу дана ће да пада. Такође, поставља се питање колико ће јак ветар да буде током олује - каже Ђурђевић.

Осим тога, постоје специјализоване врсте прогноза времена за посебне кориснике.

- На пример, за авијацију, где је важно не само да ли је у приземљу температура висока или ниска, већ и какав ветар дува на седам-осам километара од подлоге. Не постоји народно веровање које предвиђа да ли ће на седам-осам километара висине да дувају јаки или слаби ветрови - подсећа Ђурђевић.

Бол у колену и крстима

Опште је познато народно предање да ако осетимо да бол у колену или крстима то упућује на лоше, кишно време. Тодоровић каже да праћење и ослушкивање сопственог тела и запажање тегоба врло лако могу да се повежу са променама времена, те је тачно да у већини случајева та веза постоји и има смисла.

- Наука је то потврдила. Међутим, тумачења се разликују. Нису само временске прилике узрок тегобама, али се тегобе повезују с њима зато што су најприступачније и уочљиве. У екстремним временским приликама метеоролошки параметри непосредно утичу на људски организам, као што су комбинација веома високе температуре и високе влажности ваздуха, или веома хладно време уз јак ветар. Али у већини случајева метеоролошке прилике нису непосредан узрочних метеоропатских тегоба, већ електрично и магнетно поље Земље који су прикривени иза метеоролошких - објашњава он.

Наиме, људски организам има своје електрично и магнетно поље и оно је под утицајем спољњег поља, поготово у ситуацијама кад постоје поремећаји тог поља који се првенствено јављају као последица дејства Сунчеве енергије.

- На пример, после експлозија и ерупција на Сунцу у атмосфери Земље јављају се магнетне буре (повећање вредности магнетног поља и промене смера) које утичу на организам по законима електромагнетизма. Спољне променљиво магнетно поље ствара у организму додатне микрострује које се испољавају као главобоља, поремећени рада срца, реуматски болови - наводи Тодоровић.

Животиње и биљке као предсказивачи

Такође, различита понашања животиња се користе за предвиђање времена, попут веровања да када ласте лете ниско то најављује кишу. Тодоровић истиче да су сисари, птице, рибе, гмизавци и остале животиње у складу с природом, за разлику од човека који је "не осећа".

- Риболовци кажу да се риба хвата боље у неким временским ситуација, жабе улазе или излазе из воде у зависности од влажности ваздуха, глисте излазе из земље по киши, комарци уједају више пред наоблачење и кишу. Затим, муве при летњој запари више уједају, многе птице пред кишу лете чешће да сакупе више хране, птице селице тачно знају кад је време за полетање у други део света, голубови се оријентишу према магнетном пљу, слично и китови у океанима - наводи он.

Додаје да дугогодишњим праћењем могу да се утврде детаљи те зависности или усклађености, те је тако то упамћено у народном веровању.

- Многе животиње су узнемирене пред промену времена, а истраживања су показала и пред земљотрес. Слично је и у свету биљака - каже Тодоровић.

Примера ради, Власи су за предвиђање времена користили 12 љуски црног лука. У сваку љуску, која је представљала један месец, стављало се мало соли. Сутрадан се гледало у љуске - овлажена љуска значи да ће тај месец бити кишовит, а сува да ће бити сушан.

Да ли ће веровања опстати?

Сведоци смо да се последњих година клима мења, те се намеће питање да ли ће народна веровања бити превазиђена у будућности.

- Народна веровања неће бити превазиђена, важиће у оној мери као и досада. Разлог је једноставан, клима се није битно изменила. Климатске промене се стално одвијају, али на великим временским скалама реда величине хиљаду и неколико десетина хиљада година. Нажалост, многи не разликују значење речи време и клима - истиче Тодоровић.

Додаје да се последњих деценија, првенствено путем медија, намеће хипотеза о човековом утицају на климу услед испуштања гасова са ефектом стаклене баште, пре свега угљен-диоксида, те се дошло до тога да је то неприкосновена истина.

- Али није тако. И те како у стручним круговима постоје различита мишљена и све су доступнија она која обарају ту хипотезу. Укратко, учинак угљен-диоксида је занемарљив, поготово онај део који производи човек, његов садржај у атмосфери зависи од температуре океана, што топлији океан – више угљен-диоксида у атмосфери и обрнуто. А температура океана се мења у зависности од променљиве активности Сунца - каже метеоролог.

У прилог овоме постоји још много аргумената, а Тодоровић наводи један такав у виду питања:

- Да ли знате колика је популација поларних медведа и за колико се последњих деценија променио број јединки? Одговор можете наћи на сајтовима организација које се баве праћењем и бројањем поларних медведа. А ја ћу вам шапнути: број јединки се у последњих педесет година повећао четири пута. Дакле, медведи нису угрожени услед "климатских промена", а популација се увећала због увођења забране лова. И тако у многим областима, када неки "стручњаци" немају објашњење за неку појаву, свале кривицу на климатске промене - закључује он.

Нема апсолутне поуздане методе

Тодоровић и Ђурђрвић су сагласни су да не постоји апсолутно поуздана прогноза.

- И данашња наука прогнозирања у неким ситуација има одступања од очекиваних временских прилика. На пример, у већини година у октобру се јављају дужи периоди стабилног, сувог и топлог времена познатог у народној традицији као бабље или михољско лето. Али, у неким година оно потпуно изостане или је сведено на неколико дана - истиче метеоролог Тодоровић.

Професор Ђурђевић додаје да метеоролози никад не могу апсолутно тачно да знају какво је тренутно време, те је због тешко правити дугорочне прогнозе.

- Научно гледано, атмосфера и климатски систем имају једну особину која је објашњена теоријом хаоса. То је физичка теорија динамичких система. Према тој теорији, систем желимо да прогнозирамо, а не знамо прецизно почетно стање из ког прогнозирамо тај систем, те је врло тешко дати прогнозу - каже он.

Односно, врло мале промене у систему током времена могу толико да нарасту да су исходи драстично различити.

- За то се најчешће каже ефекат лептирових крила, то јест када лептир полети са неког цвета рецимо у Бразилу, тај мали поремећај који је настао због померања лептира следеће године ће да направи ураган у Америци. То значи да су системи као што су атмосфера и клима јако осетљиви на мале поремећаје који се нон-стоп дешавају и могу да нарасту до великих размера, те је врло тешко наћи правилности у таквим системима. Због тога релативно поуздана прогноза времена може да се направи до десетак дана унапред, све после тога је тешко прогнозирати - закључује проф. др Ђурђевић.

Жаба гаталинка

Пре Другог светског рата могла је да се купи жаба за прогнозирање веровања, о чему сведоче огласи из предратног Београда у којима су нацртане жабе у тегли. Да су тада угледне београдске апотеке често имале жабу у излогу, писао је и наш чувени академик Александар Дероко.

- Жаба је била у тегли у којој је до пола сипана вода и постојале су мердевине од дна до врха тегле. Када је жаба у води, сматрало се да неће да падне киша, а када изађе из воде и попне се на мердевине, сматрало се да ће да пада киша, јер наводно жабе беже да не би биле потопљене. Да су жабе "радиле", не бисмо ми данас куповали компјутере и изучавали метеорологију - истиче професор Ђурђевић.

Слична прича постоји и за црну пијавицу, у народу познату и као коњска. Ако пијавица лежи мирно на дну тегле истегнута или савијена, веровало се да ће наступити лепо време, а ако изађе из воде и грчевито се скупља, значи да предстоји непогода.

Ослушкивање бунара

У давна времена људи су предвиђали време ослушкивањем бунара те, уколико се спрема киша, звук ваздуха који струји у бунарским удубљењима чуо би се гласније.

- Нисам проучавао случај бунара и звукове у том смислу, али највероватније да пад ваздушног притиска изнад бунара и појачање ветра, које се јавља пред промену времена, на микроплану у шупљинама бунара производи струјање ваздуха који због особених облика шупљина има и звучно дејство - сматра метеоролог Тодоровић.