Mozzart донира клавир малом Моцарту
Андреј Стојановић, седмогодишњи композитор из Србије који са породицом живи у Ослу, добио подршку у развоју изузетног талента, а скакао је од среће када је чуо за донацију. Мајка Данка: Хвала Mozzartu који нам је први помогао
Прве ноте које је сам написао биле су "Twinkle, twinkle little стар", док је слушао успаванку за млађег брата. Тиме је показао да је апсолутни слухиста, што су и потврдили стручњаци са Института за таленте у Ослу. Тада је имао пет година. Само десет месеци му је било потребно да заврши Основну и скоро целу Средњу музичку школу, а са седам година увелико компонује.
Соба препуна награда и признања већ служи као велика сцена, али на њој је недостајао клавир. Компанија Mozzart ће га донирати малом Mozzartu, који ипак мало више воли да га зову правим именом – Андреј Стојановић.
Музичка симболика у имену ове друштвено-одговорне фирме и надимку седмогодишњег композитора даје узвишену ноту овој донацији, која је уговорена чим се у јавности појавила информација да једна наша породица из Осла тешко успева да изађе на крај са трошковима образовања у Норвешкој, јер је њиховом најстаријем сину потребно много часова дневно.
- Андреј је скакао од среће када је чуо да ће добити клавир. Хвала компанији Mozzart која нас је у најкраћем року прва контрактирала и одмах подржала све напоре које чинимо да он добије све што му је потребно за даљи напредак – каже мајка Данка Стојановић.
Отац Милош открива да је Андреј као мали један тест који се ради пет дана решио за сат времена.
- Хитно су нас звали на разговор и рекли да има невероватну концентрацију, саветовали су нас да га упишемо на шах или да свира неки инструмент и он је одабрао клавир. У музичкој школи су одмах у њему видели велики капацитет, јер је импровизовао песмице, волео да смишља другачије завршетке, па је кренуо на часове композиције.
Mozzart је овом донацијом наставио да подржава младе таленте, а надарени композитор из Осла већ је освајао прве награде на такмичењима из музичке теорије, хармоније и музичких облика на републичком нивоу, у конкуренцији ученика трећег и четвртог разреда средњих музичких школа. О његовом развојном путу брину професорка теоретских предмета из Крушевца, Иванка Стојадиновиц, којој је и посветио композицију Валцер за Иванку, затим професорка клавира Рускиња Вероника Dokken у Ослу, као и композитор и диригент из Италије, Лорензо Порзио, који каже да су његове композиције толико чисте да професионалци желе да их одсвирају.
