НАЈМАЊА ЦРКВА У СРБИЈИ: На Златибору међу крошњама скривен прелепи драгуљ за који се везују бројне легенде (ФОТО)
Црква брвнара има свега 12 квадратних метара
На падинама Златибора, у засеоку Пета, угнездила се ова необична црквица, за коју се верује да је била једна од ретких која није уништена током турске владавине.
БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД ХРИСТОВИХ УЧЕНИКА: Данас је Свети Симон Зилот - изговорите ову МОЛИТВУ за опроштај ГРЕХОВА
ОБЛАЦИ СУ СЕ РАЗИШЛИ И ОТВОРИЛИ ПУТ СУНЦУ: Искористите сунчан и топао дан, јер нас киша неће још напустити
"СВАКИ ДАН ЈЕ ИСТИ, САМО ЧЕКАМ ДА СЕ ПОЈАВИ" Мајка несталог Бојана (24) открила нова сазнања у вези потраге
Са укупном површином од свега 12 квадратних метара, црква брвнара у засеоку Пета, које припада златиборском селу Кућани, сматра се једном од најмањих у нашој земљи.
Иако није прецизно утврђено када је изграђена, претпоставља се да је то било крајем 18. века. Тачније, на царским дверима, аутор Симеон Лазовић је забележио 20. март 1780. године. Њих је приложио цркви за спомен себи, супрузи Ангели и синовима, Алексију и Максиму, како и данас стоји забележено на царским дверима, које су израђене у дуборезу са позлатом.
Народне легенде о настанку кућанске цркве
Некако је очекивано да уз једну од најмањих брвнара у Србији, која се налази на чистини, ушушкана међу боровима, буду везане и народне легенде.
Једна од њих вели да је брвнара настала након договора кућанских домаћина, који су желели да на једном месту сачувају све реликвије које су имали. Избор паде на једну чистину, где су изградили омању дврвену цркву без темеља.
Интересантно је још једно народно предање, које се везује уз ову необичну цркву. Према њему, виле и неке натприродне силе су за ноћ пренеле брвнару са непознатог места на оно, на коме се налази данас. А како је то било имање неког турског аге, зачуђен целокупном ситуацијом, није дозволио да ова црквица буде спаљена. Што није био случај са осталим богомаљама током турске владавине.
Занимљивости о једној од најмањих цркви-брвнара у Србији
С обзиром на то да је црква изграђена без постављања темеља, можда и треба прихватити поменуте народне легенде.
Да би се постигло да олтарска апсида има полукружни облик, довитљиви градитељи су на источној страни брвна склопили на "ластин реп", а на западној су користили стил уклапања познат као "ћерт".
На овој црквици постоји и један елемент, који се сматра исламским. Наиме, облик арапског изломљеног лука је уочљив на отворима изнад царских двери.
Од 12. фебруара 1982. године је црква брвнара у Кућанима уписана у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево, а од 6. априла исте године и у централни регистар. Од 7. априла 1979. године је окарактерисана као Споменик културе од великог значаја.
Црква брвнара у Пети је посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице. О њој се тренутно стара Милан Грбић.
У селу Кућани је чак деветоро чланова породице Поповић обављало свештенички позив. Захваљујући многима од њих, али и локалном становништву, једна од најмањих брвнара у Србији се може похвалити и сачуваном даровницом или хрисовуљом митрополита рашког, али и документима из периода турске владавине и другим записима.
Иако ће црква бити отворена и за све путнике-намернике, најсигурније ју је посетити за празник познат у народу као Мала Госпојина, јер су тада врата ове цркве широм отворена, као и на празник Лазарева субота.
