Навршено 77 година од великих демонстрација против приступања Тројном пакту
Масовни бунт 27. марта упамћен по паролама "Боље рат него пакт" и "Боље гроб него роб"
Навршава се 77. годишњица пуча изведен 27. марта 1941. године који је одредио судбину Југославије и трасирао пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.
Прочитајте и:
Пуч је изведен у један сат по поноћи, а чим је информација о преврату доспела у народ у Београду и другим српским градовима, чак и широм Југославије, избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана.
Велики масовни бунт 27. марта упамћен је по паролама "Боље рат него пакт" и "Боље гроб него роб". Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је "Југославија пронашла своју душу". Пучем је де факто поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту од 25. марта.
У име краљевске владе, после мучних преговора, а након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају и да се никаква помоћ од савезника не мозе добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту, потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић.
Намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић је уклоњено, а малолетни краљ Петар II проглашен пунолетним. Кнез намесник је послат у прогонство. Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе углавном ваздухопловних официра као и појединци из редова јединица гарде. Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи председник владе, али је неподељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић, а истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.
Није потпуно расветљено, али је опште прихваћено уверење, међу стручњацима, да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, пре свега Лондона, али по свему судећи и Москве.
С друге стране, потпуно је несумњиво да је незадовољство приступањем Тројном пакту, било огромно, те да је пуч, извесно, био и израз расположења великог дела народа. Генерал Симовић је уз положај начелника Главног генералштаба, преузео и улогу председника владе. Слободан Јовановић, угледни правник, академик, први пут је добио и некакву политичку функцију, изузимајући можда "Српски културни клуб".
Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, третиран је од британске ратне владе грубо. Првобитно је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније, а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци. Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено су примиле вест о државном удару.
Уследио је 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске. Југославија је раскомадана, а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску...
Последњих година судови у Србији рехабилитовали су неколико учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године.
Окружни судови у Београду, односно Нишу, донели су решења о рехабилитацији Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, а Виши суд рехабилитовао је кнеза Павла.
Његови посмртни остаци пренети су октобра 2012. у породичну гробницу Карађорђевића у крипти храма Светог Георгија на Опленцу.
Земни остаци Слободана Јовановића сахрањени су у Алеји заслушних грађана у Београду децембра 2011. године. Маја 2013. године и несрећни краљ Петар II сахрањен је на Опленцу.