НИСУ СВЕ ВЕСТИ ЛОШЕ: Батут објавио шта нас чека ове године са ВИРУСОМ ЗАПАДНОГ НИЛА
Прошле године у Србији није било потврђених случајева грознице Западног Нила
На основу података достављених Институту Батут до шестог августа регистрована су прва два случаја грознице Западног Нила у Србији која су се завршила смртним исходом, али ове године се не очекује епидемија тог вируса као што је то био случаја 2013. и 2018. године, рекла је за Танјуг епидемиолог са Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" др Митра Дракуловић.
ПОДРЖИ СРПСКЕ ОЛИМПИЈЦЕ И ОСТВАРИ ДОДАТНЕ ПОГОДНОСТИ!
ПИТАЊЕ КОЈЕ НАС МУЧИ ОВИХ ДАНА: Да ли ће невакцинисани ђаци морати да се тестирају? Кризни штаб дао одговор
НОВА ПРОГНОЗА ПРОФЕСОРА КОЧОВИЋА: Биће близу хиљаду новооболелих на дневном нивоу, овај датум је кључан
Прошле године у Србији није било потврђених случајева грознице Западног Нила, додаје.
Она објашњава да је грозница Западног Нила вирусно обољење које се најчешће преноси уједом зараженог комарца, а симптоми се јављају од два до 14 дана након убода.
- Треба рећи да код 80 одсто оболелих болест прође асимптоматски, а 20 одсто развије блажи облик са симптомима грознице, главобоље, боловима у мишићима и зглобовима, благим осипом и отоком лимфних жлезда. Мање од један одсто оболелих развије тежи облик болести, односно неуроинвазивно обољење са симптомима главобоље, укоченост врата, тремор, слабост мишића, дезоријентација, кома.. - навела је др Дракуловић.
Наглашава да је ризик од неуроинвазивног обољења већи код особа старијих од 50 година и са хроничним обољењима.
- Кардиоваскуларна обољења, бубрезана и болести централног нервног система, такође, али и код особа са дијабетесом и код особа на имуносупресији већи је ризик од тешке клиничке слике - објаснила је др Дракуловић.
Додаје да истраживања показују да се на сваких десет година, ризик од појаве болести повећава два пута.
Узраст је, каже, такође, фактор ризика за појаву обољења.
- Са старошћу интегритет крвно мождане баријере ослаби и онда вирус лакше дође до централног нервног система и развије се неуроинвазивни облик - објашњава она.
Студија спроведена 2018. у САД показала је повезаност између генетских варијација и чешћих обољевања од неуроинвазивних обољења.
- Важно је напоменути да трудноћа и дојење не повећавају ризик од појаве обољења - поручила је др Дракуловић.
Она указује на то да се вирус најчешће јавља у периоду када има и највише комараца, те да су најризичнији месеци јун и септембар.
- За њихов развој важно је постици температуру од 25 до 30 степени Целзијуса, што је случај са раним пролећем. Ове године у априлу и мају нисмо имали те темпратуре тако да се ове године не очекује епидемија вируса Западног Нила - казала је она.
Подсећа да је први случај у Србији регистрован 2012. година откада су забележена укупно 1.032 случаја заразе.
- Годишње је 30 до 80 регистрованих случајева са напоменом да су 2013. регистрована 303 случаја, а 2018. 415 - рекла је др Дракуловић.
На питање колика је смртност од грознице Западног Нила, истиче да се на територији Србије бележи годишње од једног до осам смртних исхода, са изузетком 2013. и 2018. када је била епидемија.
- Смртност од неуроинвазивног облика на основу литературе се креће од 4 до 14 одсто, на територији РС за девет година смртност је од два до десет одсто са изузетком прве годиње када је била 12 одсто - рекла је.
Посебно истиче да је потребно да се грађани обрате изабраном лекару при појави клиничких симптома, како би их он упутио код инфектолога.
За највећи део инфекција који преносе комарци не постоји заштита односно вакцина, а једина мера превенција је заштита од убода комараца, поручује др Дракуловић.
- После сумрака они су јако активни, а за заштиту се препоручује ношење комотне одеће светлих боја и дугих рукава и ногавица, јер комарци убадају кроз припијену одећу. Такође, препоручује се употреба репелената на откривеним деловима тела током боравка на отвореном - објашњава.
Напомиње да се репеленти наносе преко крема са УВ фактором, а да их не треба примењивати код беба до два месеца, већ да треба колица заштити мрежицама против комараца.
Објашњава да комарце привлачи угљен диоксид који издишемо, те да га они осете на удаљености од 50 метара, такође, нарочито их привлачи мирис зноја и они чешће убадају особе са повећаним нивоом холестерола, млечне и мокраћне киселине као и особе нулте групе.
- Комарци су изузетно активни за време пуног месеца, њихова активност је 500 пута већа због чега се након сумрака препоручује боравак у климатизованим просторијама са затвореним вратима и прозорима или боравак у просторијама са комарницима и мрежицама. Такође, све посуде на отвореном које се пуне кишницом треба уклонити, једном недељно избацити воду из саксија као и воду из посуда за кућне љубимце, јер је комарцима потребна вода како би легли младунчад - закључује др Дракуловић.
