Не одустају од напада на Србе: Бранко и његово стадо стално на УДАРУ ЦРНОГОРСКЕ ПОЛИЦИЈЕ!
Ни крив ни дужан је Бранко Лукић, али трпи што се држава у којој је рођен поцепала на две, па сад живи негде између. Егзистенцијом, пореклом, имањем, па и држављанствима везан је и за тамо и за овамо, с тим што га преко међе, због њему нејасних прописа, дочекују као илегалца
Његова недаћа је што малтене чим изађе из куће постаје страни држављанин у туђој, а опет на својој земљи.
Засеок Михаиловица на Јабуци погранично је подручје које деле две општине Пријепоље и Пљевља, односно Србија и Црна Гора. Лукићеву дедовину пресеца државна граница - са једне стране му је кућа, а са друге ливада и њиве. Угледни је домаћин, има више од 500 оваца и 50 грла говеда, милина је видети кад потера толику стоку на испашу. А пашњак му је само 200 метара од дома, али - преко границе.
Сваког дана он из штала у Србији, са свога, овце и говеда потера у Црну Гору, на своје, да их напоји. Свестан да ризикује казну од 100 евра.
- А сит сам се казни наплаћао и постао редовна муштерија суда у Пљевљима - прича Бранко.
Мука је Бранкова што са стоком не може легално да пређе на црногорску страну своје имовине. Кад се запути најближим путем, идући само својим парцелама - то је кршење Закона о граничној контроли, кад би кренуо легално, преко граничног прелаза - то би већ било супротно саобраћајним прописима. Не помаже му ни што има држављанство Црне Горе стечено рођењем у Пљевљима, ни што му је мајка Црногорка.
- Девет година имам исте јаде. Кад потерам овце и краве преко свога, али и преко границе, заскочи ме црногорски полицајац и пише казну. У почетку је, кад се распала СРЈ, био проблем што се земља са црногорске стране водила на моје деду и бабу, па су ми пребацивали ''на које то своје водиш стоку кад у Црној Гори немаш ништа'' и ''где су ти пасоши за краве и овце''. Деду, који је тад имао 85 година, одвео сам у Пљевља и onn је те парцеле пренео на мене - препричава Бранко.
Јак мраз у Србији: Ванредно у седам општина!
Кад је прибавио папире да је земља његова и извадио пасош за свако грло стоке, мислио је да више нема препрека.
- Отад ме пресрећу са неким другим прописима. Кажу - не смеш овуда, овде није предвиђен прелазак, мораш на гранични прелаз Ранче. Замислите сад, имате ливаду, двориште, башту, и да с једног краја тог парчета земље не можете на други, него морате около. А тек замислите да корачате својом парцелом и негде на пола постанете страни држављанин - вели сточар са Јабуке.
НАЈТАЧНИЈА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Ево какво нас време очекује у наредном периоду
До Ранче му је 800 метара од куће. Одатле му, јер терен је такав, до ливаде треба још два километра, с тим што већи део којим би требало да пређе отпада на пут којим се улази у Црну Гору. И ту је нови проблем.
- Ни на граничном прелазу, иако имам све папире, нисам добио зелено светло. Веле, са толиком стоком направићеш гужву. Кажу, на шта ће да личи гранични прелаз кад у колони, у туристичкој сезони, чека по 30 аутомобила, а ти кренеш са 500 оваца и 50 крава, направићеш сточни вашар - прича Лукић и сам свестан какав би курцшлус настао кад би легално повео стоку на испашу.
Није више ни покушавао преко граничног прелаза. Мора кроз своје, кроз забрањено. Најмање два пута дневно иде у Црну Гору, четири пута пређе границу. Некад га ухвате и казне, некад не.
- Другог избора немам, јер стока неће ни жедна ни гладна, а и не разуме се ни у паре ни у прописе. У ово друго, искрено, ни ја - слеже раменима Бранко Лукић.
Тако сваког јутра овај странац на свом имању мора из Србије у Црну Гору, спреман да прекрши правила границе и плати казну. И све тако док не усвоје неки lex специалис за њега и његову стоку.
