Обавезно окитите кућу зеленим гранчицама: Сутра славимо Ђурђевдан, а ретко ко зна кога представља ДЕВОЈКА на икони

Српска православна црква и верници сутра ће прославити Ђурђевдан.

На тај начин се обележава успомена на Светог Ђорђа који је рођен крајем трећег века нове ере у богатој хришћанској породици. Ђорђе је рано остао без оца након чега се преселио са мајком у Палестину где је живео и проповедао Исус Христ.

Поседовао је лепоту и стаситост, али и сјајне моралне особине: племенитост, поштење и храброст. Такав није могао да остане незапажен. Временом је постао војник па је на свим иконама приказан као ратник на коњу и са копљем у руци.

Због дубоке вере у Христа супротставио се чак и самом цару Диоклецијану који је прогонио хришћане. Због тога је осуђен на смрт и умро у највећим мукама. На његовом гробу су се касније дешавала разна чуда, а многима који га поштују и славе Свети Ђорђе се јављао у сновима.

Аждаја на икони симболизује многобожачку силу која је "прождирала" невине хришћане. Победа Светог Ђорђа над њом је задала смртни ударац "незнабоштву". У позадини иконе може да се уочи жена у "господском" оделу за коју се претпоставља да је царица Александра, жена цара Диоклецијана, која представља младу хришћанску цркву.

Најлепшу и најдрагоценију успомену на Светог Ђорђа представља манастир Ђурђеви ступови којег је у 12. веку подигао српски краљ Стефан Немања.

Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност које се тог дана обављају.

Обичаји и веровања нашег народа за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Овај празник сматра се за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. Вече уочи Ђурђевдана неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. То се чини да би година и дом били "берићетни".

– Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору – говорило се током кићења.

Понегде је обичај да се кићење зеленилом одради на сам Ђурђевдан пре зоре. Такође се оплету венчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, млечике и другог и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата до следећег Ђурђевдана.

Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама "да би се сачували од града".

Уочи Ђурђевдана домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје чуваркућу која је остала од Ускрса, па се то затим стави под ружу у башти да преноћи.

Велику важност има и купање на реци пре изласка сунца. Да би били здрави и јаки људи су се китили цвећем и биљем и опасивали се врбовим и дреновим прућем.

Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на "ђурђевдански уранак" и то на неко згодно место у шуми на пропланку или поред реке. За уранак се припреми јело и пиће и то обавезно јагње на ражњу. Они који су за то задужени оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма и игра трају често и до подне.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба" или се ките здравцем "да буду здрави као здравац". Још се ките копривом "да коприва опече болести" или селеном "да им душа мирише као селен". 

На Ђурђевдан не ваља спавати "да не би болела глава", а ако је неко спавао "онда на Марковдан да спава на том истом месту". 

Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе због чега су сељаци палили велике ватре "да би заштитили себе и село". Веровало се "да ће бити плодна година" ако је на Ђурђевдан ведро. А ако на овај празник и сутрадан пада киша "лето ће бити сушно".

Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми - толико ће бити товара жита те године.