"ОСТАЛО МИ ЈЕ САМО ДА СЕ УБИЈЕМ": Параплегичару не дају колица, јер нема ВОЗАЧКУ ДОЗВОЛУ?!
Пензионер Мирко Зец (66) из Београда, параплегичар и тежак срчани болесник који је практично потпуно непокретан, не може да о трошку државе добије инвалидска колица, јер по Правилнику за медицинско-техничка помагала за то мора да има возачку дозволу.
У образложењу којем је Мирку одбијено издавање инвалидских колица на ручни погон дословце стоји да је услов за њихово добијање „да има сопствену саобраћајну дозволу за прилагођавано путничко возило и возачку дозволу“. Због овог невероватног бирократског парадокса, Мирко је већ 4 године прикован за кревет, без ичије помоћи, јер живи као самац.
Мирко Зец, који живи у београдском насељу Коњарник, каже да је заборавио када је последњи пут изашао из куће, јер без туђе помоћи не може ни до тоалета. Осим параплегије и прележаног инфаркта, овај несрећни човек има и астму, хипертензију, болесну кичму и озбиљне психичке проблеме због чега се у више наврата лечио у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду.
Мирко Зец не испуњава услове
У Републичком фонду за здравствено осигурање кажу да Мирко Зец не испуњава услове за добијање инвалидских колица који су предвиђени Правилником о медицинско-техничким помагалима.
- Правилником је прописано да овај тип инвалидских колица може добити осигурано лице са параплегијом насталом из било ког разлога, укључујући и ретке болести, уз услов да има сопствену саобраћајну дозволу за прилагођено путничко возило и возачку дозволу.
- Жељан сам ваздуха и сунца, па сам решио да од Фонда затражим инвалидска колица, верујући да испуњавам све услове да их и добијем. Међутим, првостепена инвалидска комисија одбила је мој захтев. Жалио сам се на ово решење верујући да ћу ипак добити колица, а онда је уследио шок. Веровали или не, одбили су ме уз образложење да немам возачку дозволу. Гледам у овај папир и не верујем својим очима. Па шта ће ми возачка дозвола за инвалидска колица са којима бих се кретао по кући?! Да као човек с њима одем до тоалета - прича Милорад Зец.
БАНКАРСКА ПРЕВАРА ДЕЦЕНИЈЕ: Београдском пензионеру са рачуна нестало 400.000 ЕВРА!
Одговор који је стигао од другостепене комисије за њега је, каже, био попут страшне пресуде, а гласио је: Мирко Зец не испуњава услове за прописивање медицинско-теничког помагала под шифром 128 на терет средстава обавезног осигурања, уз услов да има сопствену саобраћајну дозволу за прилагођено путничко возило и возачку дозволу, што су услови према Правилнику. Што је најгоре, не ради се ни о каквој грешци комисије, већ о дословној примени важећег Правилника за медицинско-техничка помагала.
- Ако ја, који имам сто дијагноза, не испуњавам услове да добијем инвалидска колица, ко их онда испуњава? Преживео сам инфаркт не могу да померим ноге због параплегије, имам астму, болове у кичми, висок притисак - прича Зец и додаје да поседује војну саобраћајну дозволу.
НАПОКОН СЕ ОГЛАСИО ПРАВИ АРКАНОВ СИН: Ово су истините речи Михајла Ражнатовића о Цеци и његовом оцу
Несрећног Зеца 5 пута недељно обилази геронтодомаћица, а повремено сврате и комшије којима је жао мука кроз које пролази.
- Да није њих, ја не знам шта бих. Остало ми је да се убијем, јер је мој живот постао пакао. Немам чему бољем да се надам откако су одбили мој захтев да добијем инвалидска колица – каже Зец.
Мирков комшија Синиша Динчић, иначе социјални радник по струци, каже да не може да верује да је Комисија одбила захтев да му додели инвалидска колица.
- Мирко четири године не може да оде ни до тоалета. Када треба да иде код лекара, скупимо се двоје-троје комшија, па га на столици снесемо до аутомобила. Свратим кад има времена, јер знам да је Мирко, кад геронтодомаћица оде, потпуно сам. Страшно је све то, не дао Бог ником - прича Синиша Динић и додаје да би инвалидска колица Мирку значајно поправила квалитет живота.
