ОВО НИЈЕ ВИЂЕНО У СРБИЈИ! Два пута му трансплантирана плућам неколико пута победио СМРТ, сад и корону!
Невероватан подвиг у ковид болници "Карабурма"
Р. М. (48) два пута су трансплантирана плућа, неколико пута је победио смрт, а сада и ковид са све обостраном упалом плућа! Београђанин, који је својеврстан феномен у Србији, а међу реткима у свету, преварио је смрт само захваљујући лекарима и особљу војне ковид болнице Карабурма - под вођством команданта, пуковника доц. др Ива Удовичића - који су извели прави подвиг.
Уколико сте ПРЕЛЕЖАЛИ корону у великој сте опасности од ОЗБИЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ПРОБЛЕМА
ЈЕЗИВА ПРИЧА ИЗ КРУШЕВЦА: Злата доживела да јој СВЕКРВА црта чудне симболе по ГАЋАМА - све то утицало на мужа и њу
ПОЗНАТО КОД КОГА ЈЕ ОТКРИВЕН СТЕЛТ ОМИКРОН! Они су се први заразили у Србији, а ево и где су "покупили" вирус
Захвални пацијент Р. М. жели да се за овај случај чује, али ради његовог мира и мира његове породице, не и да му објављујемо име и фотографију, јер он је и даље у болници. Сада на Војномедицинској академији (ВМА), где мора да се опорави од последица пошасти коју је управо победио.
Али кренимо од почетка. Редом. Р. М. је са свега 24 године, те 1998, морао први пут на трансплантацију плућа.
- Имао сам плућну хипертензију и једино решење је била трансплантација оба плућна крила, која ми је успешно изведена у клиници АКХ у Бечу. Након операције живео сам потпуно нормално. Али временом се смањивала функција плућа, касније је дошло много проблема и опет је једино решење била трансплантација. И опет су оба плућна крила пресађена, и опет у Бечу, 13 година након прве операције - 2011. Потом сам се поново вратио иоле нормалном животу - прича за Р. М., који је годинама на јакој имуносупресивној терапији, неопходној да организам не би одбацио пресађени орган.
И управо због те терапије он није ни могао да прими вакцину против ковида - никакве вајде од ње не би имао, а како су му и сами лекари рекли, могла би можда да му донесе нежељене реакције, које му никако нису потребне.
За ове готово две године максимално се чувао пошасти, чак и с децом готово да није имао контакт. Наравно, он је и незапослен јер су му здравље и живот најпречи.
- А онда ме је корона потпуно преварила, на њу нисам ни помислио. Готово да није ни било неких симптома. Појавила се само блага, једва повишена температура. Ни кашља, ништа. Раније сам имао разне инфекције због којих сам неколико пута био на ивици живота и смрти, с врло лошим прогнозама, доктори су говорили да ћу се тешко извући. Било је то много, много горе него сада. Ово сада је изгледало безазлено. Али, ипак, из предострожности сам се тестирао. И срећом да сам то учинио. На моје изненађење, стигао је позитиван резултат и одмах сам смештен у Карабурму - каже Р. М.
Било је то 17. јануара. И на чуђење многих, на понос доктора и срећу самог пацијента, са свим својим мукама није ни доспео до интензивне неге.
- Био сам на кисеонику, и то чак не на неким високим протоцима. Добијао сам јаку терапију, кортикостероидну. Али верујте ми, уопште ми није било свеједно, страх је стално био ту. Знао сам да и претходно потпуно здрави људи, који су наизглед добро, за тили час могу да заврше у интензивној, на респиратору и умру. А мени је свака инфекција потенцијално фатална - објашњава нам овај Београђанин.
ЧИЊЕНИЦЕ
- 1974. рођен је Р. М.
- 1998. при пут му трансплантирана плућа
- 2011. други пут трансплантирана плућа
- 17. јануара 2021. са обостраном упалом плућа примљен у ковид болницу Карабурма
- 4. фебруара залечен и с Карабурме пребачен на ВМА, ради додатног праћења
- на 4 литра кисеоничке потпоре био током лечења у ковид болници Карабурма
Неизмерно је захвалан свима у ковид болници Карабурма.
- Знам да сам жив само захваљујући лекарима и особљу Карабурме. Нема речи да изразим захвалност за то што су ме одмах примили, а и потом ми спасли живот. Без њих, био бих мртав. Ти људи су екстремно посвећени, све савршено функционише, сјајни су - наглашава Р. М., који је после 19 дана проведених у болници на Карабурми пребачен на ВМА.
Др Иво Удовичић за Курир објашњава да им је Р. М. био један од највећих изазова од почетка борбе с ковидом.
- Млад човек, с трансплантираним плућима и обостраном упалом плућа. У Србији, колико знам, нико није пријавио да је имао ковид пацијента с трансплантираним плућима, а ни у свету их нема велики број да би се направио протокол о лечењу тих пацијената. Радили смо према оскудним подацима из света, али смо били и на сталној вези с његовим докторима из клинике АКХ у Бечу - каже др Удовичић и додаје:
- Због трансплантације, односно спречавања одбацивања органа, годинама је на тројној имуносупресивној терапији. Није вакцинисан против ковида јер се таквим пацијентима не препоручује вакцинација. Вакцина треба да стимулише имуни систем, а он је у овом случају дуго супримиран и не би ни било одговора на вакцину. При томе, ти пацијенти су врло склони свим инфекцијама - вирусним, бактеријским и гљивичним, па је зато Р. М. код нас имао специјални третман, био је изолован од свих да не би добио неку од болничких инфекција.
Велики је изазов и одговорност лечити таквог пацијента - и сачувати му главу од ковида, али и плућа, која нису његова и која организам нипошто не сме да одбаци, јер би то значило смрт.
- Колеге из клинике АКХ у Бечу смо консултовали у вези с тим шта смемо да искључимо од имуносупресивне терапије, јер да је остала комплетна терапија, он не би преживео. Морали смо нешто да искључимо, а да не угрозимо трансплантирани орган. И уз помоћ колега успели смо да га извучемо. А био је на максимално свега четири литра кисеоника - објашњава др Удовичић.
А онда је дошао 4. фебруар, кад су Р. М. са задовољством отпустили из болнице, али и испратили на ВМА.
- Сви смо били пресрећни што смо успели да га залечимо. Премештен је на ВМА само због допунске дијагностике и испитивања функције плућа. Није на кисеонику, дише својим плућима. Али он треба кући да иде што пре јер сваки боравак у болници за ове пацијенте представља огроман ризик од болничких инфекција - истиче др Удовичић.
САД МЕ ПЛАШИ ПОСТКОВИД
Р. М. је с нама разговарао телефоном из болничке постеље.
- Прешао сам на ВМА због праћења и опоравка. Исцрпљен сам максимално, изгубио сам много на тежини, али најважније је да сам жив. Примам неке инфузије и надам се да ћу полако да се опорављам. Међутим, сада ме плаши постковид. Још не знам да ли ће и какве последице корона да ми остави, за мене свака ситница може да буде фатална. Али полако идемо даље - каже нам Р. М.
