ПО ЧЕМУ ЋЕМО ПАМТИТИ ОВО ЛЕТО? Иза нас можда најтоплија година у историји, Београд чак 6 °Ц топлији него што је некада био - Ево шта нас чека у будућности

Иза нас је најтоплије лето у историји мерења у Србији, што је званично потврдио и нови билтен Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ). Ово лето је било у просеку за више од 3 степена топлије од нормале, и за готово цео степен топлије од претходно рекордног лета 2012. године.

У питању је тзв. метеоролошко лето, које се разликује од календарског и траје од 1. јуна до 31. августа.

Али иза великог броја података, који илуструју колико је претходних пар месеци било екстремно, крију се и неки мање јасни увиди које је неопходно расветлити.

У Србији је, пише РХМЗ, током лета забележено чак пет топлотних таласа, што су периоди од најмање пет узастопних дана када је температура веома или екстремно топла. Два топлотна таласа – један средином јула и други средином августа – била су посебно дуготрајна и интензивна, са температурама које су биле и 10 °Ц више од нормалних за те периоде.

Некада је ово било незамисливо

Оволики број екстремно врелих периода у току једног лета је некада био незамислив. Наиме, средином 20. века просечно се догађао један топлотни талас у току целе године у Србији, док је у последњој деценији та бројка порасла на четири таласа годишње.

Издвојићемо још неколико рекордера: у Зајечару је од укупно 92 летња дана чак 78 било тропско, тј. са температурама преко 30 °Ц. Готово све мерне станице забележиле су рекордан број тропских дана, а чак је и у традиционално леденој Сјеници било чак 25 дана са температурама преко 30 °Ц.

Београд је, услед ефекта урбаног острва топлоте, традиционално имао највећи број тропских ноћи, током којих температура не пада испод 20 °Ц, али их је ове године свеједно било рекордно много – чак 60 тропских ноћи у прегрејаној престоници. Тиме је оборен рекорд из 2012. године, када их је било 51 (а примера ради, претходне године било их је 31).

Топлотни талас је топлији у односу на шта

Топлотни таласи се у Србији данас рачунају у односу на нормалу за тридесетогодишњи период од 1991. до 2020. године.

Важно је имати на уму да је овај период и оно што је данас „нормално” заправо већ топлије услед климатских промена.

Наиме, нормала за 1991-2020. је током лета и 2 °Ц топлија у односу на ранију нормалу (1961-1990).

Другим речима, анализа коју нуди РХМЗ односи се на одступање од већ загрејаног просека – да поредимо ово лето са ранијим деценијама, из 20. века, бројке би биле још алармантније.

У свом извештају, РХМЗ је навео и одступања у тзв. индексу топлотног стреса, што је мера субјективног осећаја топлоте, која укључује и факторе као што је нпр. влажност ваздуха (и важна је за процену осећаја топлоте и здравствених ризика за становништво).

У Београду се овај индекс посебно истицао, па је, како наводи РХМЗ, његова највећа вредност измерена 17. јула у престоници: тог дана, максимална температура била је 37,1 °Ц, али је субјективни осећај температуре износио чак 46,2 °Ц.

То је и највећа вредност овог индекса измерена током лета 2024.

РХМЗ у свом билтену нуди и анализу одређених података у односу на старији период (1961-1990), што је важно ако желимо да сагледамо екстремне догађаје у светлу климатских промена – а лето 2024. би се цело могло описати као један пролонгирани екстремни догађај.

У односу на другу половину 20. века, лето 2024. у Београду било је топлије за чак 6,1 °Ц, а средња температура ваздуха на читавој територији Србије била је у категорији екстремно топло.

Можда и најбољу слику екстремне разлике између овогодишњег лета и некадашње нормале показује визуал који је направио Институт за метеорологију Физичког факултета у Београду, уз увид да смо овог лета имали само 7 дана са максималним температурама испод некадашњег просека.

Међутим, у извештају РХМЗ-а неки изнесени подаци остају недовољно јасни.

Један такав податак је количина падавина: примера ради, како наводи Завод, током лета 2024. сума падавина у Београду била је у „категорији нормално”, са укупно 205,2 mm кише која је пала у престоници од јуна до августа.

Међутим, овај податак не открива кључан увид: од укупно 205,2 mm кише колико је у Београду пало од 1. јуна до 31. августа, чак 154 mm – преко три четвртине суме падавина – пало је у недељу дана од 27. јуна до 2. јула.

У питању је резултат који већ годинама најављују климатски модели: у Србији климатске промене неће довести до великих промена у укупним количинама падавина, али хоће довести до интензивнијих периода падавина и суша, у којима велике количине падавина падају у мањим временским оквирима, што се управо догодило овог лета.

Сада када су екстремне врућине прошле, а лето се од неиздрживе реалности претвара у историјску чињеницу, остаје нам предвиђање да ће оваква лета у будућности постати свакодневица – и да тај процес једино можемо успорити кроз смањење емисија гасова стаклене баште.

Извор: Србија Данас/Клима 101