Родитељи да одлучују о деци и ПОСЛЕ СМРТИ? Иницијатива за промену Породичног закона у Србији
Шта се дешава са малишанима који изгубе родитеље у саобраћајним несрећама или их прерано напусте због тешке болести? Ко брине о њима када остану сами на свету?
Ово су само нека од питања која одговоре желе да пронађу подносиоци иницијативе "Наше дете - наша одлука", која је недавно стигла у одбор за права детета Скупштине Србије, а којом се тражи измена Породичног закона како би родитељи за живота добили право да одреде потенцијалне старатеље својој деци у случају неке трагедије.
Када нема ближих сродника, малишани живот настављају у дому или, чешће, у хранитељској породици. Дешава се у пракси да некада и изразе жељу, међутим, то уопште не обавезује Центар за социјални рад. За дете је, сви су сагласни, да одраста у породици, али када се родитељима нешто догоди, одлуку о томе ко ће бринути о њима, по садашњим прописима, доноси Центар за социјални рад. Та одлука није увек у складу са оним што би родитељи можда желели. Некада ни најближи сродници нису најпожељнији.
Полиција стала на пут МАЛВЕРЗАЦИЈАМА: Докторка месецима давала ЛАЖНЕ РЕЦЕПТЕ за ИЗУЗЕТНО ОПАСАН ЛЕК
Одлуку о стављању под старатељство доноси искључиво орган старатељства и онда када су маме и тате способни да самостално одлуче о будућности детета. Прописи налажу да чим дете остане без родитеља, центар преузима бригу о малолетнику.
- У случајевима када малолетна деца на трагичан или сличан начин остану без родитеља, у великом броју случајева бригу о деци преузима неко од сродника, који желе и који су подобни да обављају ту улогу, јер је у најбољем интересу детета да одраста у породичном окружењу - кажу у Градском центру за социјални рад.
Директор Центра за социјални рад у Прибоју Зоран Полић каже да иницијтаива није лоша, али да увек треба имати задршку и размислитио какви су биолошки родитељи.
- За оне који родитељску дужност обављају у складу са прописима, ово је веома добра идеја - каже Полић. - По садашњем закону родитељи могу да повере дете на одређено време и они то увек раде са неком блиском особом. Дешавало се да малишани остану без маме и тате и онда Центар детету покушава да нађе старатеља. Увек се креће од најближих сродника, пријатеља, кумова, особа које су блиске и познате и могу позитивно у таквој ситуацији да утичу на дете.
За Јасмину Михњак, са портала "Бебац" иницијатива је добра.
- У случају преране смрти родитеља малишан постане број о којем бринте ЦЗР - каже саговорница. - Најчешће они одреде крвне сроднике, али то не мора да буде најбољи интерес детета. Некада је много боље да то буде блиска пријатељица. Ми родитељи морамо да имамо право и могућност да мислимо о деци и после наше смрти. Прописи нам омогућују да им оставимо имовину, куће или станове, али не и ко ће им се наћи у случају да их прерано напустимо.
Јасмина Михњак сматра да овај предлог отвара низ додатних питања. По њеном мишљењу, најпре би требало променити Породични закон, али и анализирати све могуће ситуације и препримити се за примену.
ВРЕМЕНСКО ЛУДИЛО У СРБИЈИ! Обелодањено КАКВА ће зима бити, а у јануару нас чека НЕВЕРОВАТАН ОБРТ!
- Треба утврдити да ли ће центри имати улогу да проверавају подобност у овом случају предлога родитеља, шта ће се догодити у случају када је мама разведена и дете са њом, да ли ће тата моћи да одлучује или ће моћи без њега - каже Јасмина Михњак. - Мора се системски приступити решавању проблема. У неким развијеним земљама је овај проблем решен и све се завршава формуларима, али то је случај у системски уређенијим државама.
