Садам скупља снагу за повратак кући: Рањени српски ОРАО спашен из ирачког ЗАРОБЉЕНИШТВА (ФОТО)
Отмичари тражили откупнину за нашег супа
Млади белоглави суп који се излегао у Србији заробљен је у Ираку и мало је фалило да се никада не врати са свог пута, али су сада за то шансе добре.
Прочитајте и:
Чудним сплетом околности птица по имену Садам завршила је у заробљеништву где се налази дуже од месец дана, а о њеној судбини сазнало се од једног ирачког ентузијасте са којим је контактирао "отмичар" птице. Фонд за заштиту птица грабљивица пренео је на свом профилу на Фејсбуку да је Ирачанин Омар ал Шекили одузео Садама отмичару и да је птица тренутно смештена у једном ловачком друштву. На сликама делује да је Садам добро.
У случај отмице српског супа упућени су и у Друштву за заштиту птица Србије где кажу да су такође у контакту са Омаром и да покушавају да ураде све да се птица пусти. Председник Друштва Милан Ружић каже да је извесно да је отмичар планирао да тражи откуп за птицу не би ли је пустио.
- Пошто је ухватио птицу, видео је да да има прстен, али и маркицу на крилу. На прстену пише "Природњачки музеј Београд" и вероватно је помислио да птица некоме припада, а у тој ситуацији није чудно да људи из тог краја света траже да им се уплати откуп да би пустили птицу – каже Ружић.
Он каже да је птица повређена, али да је могла бити ухваћена и зато што је млада и неискусна.
- Ми смо видели прве слике птице и она је имала врло чудне повреде на крилима. Вероватно је на њу пуцано и то могу бити ране од сачме. Сигурно је била изнемогла кад ју је отмичар нашао – каже Ружић.
Садам је стар годину дана и излегао се у Србији, где је и прстенован, а онда је као и сваки други суп кренуо да лута.
Ова моћна птица долази из породице орлова, а за своје гнезда бира литице у кањонима. Белоглави супови су лешинари и често их називају чистачима природе. Важи за нашу највећу птицу са распоном крила до чак 2,8 метара. Просечна тежина је око осам килограма. Био је врло угрожена врста код нас, али га срећом последњих година има све више.
- Млади супови лутају до пете, шесте године старости и важно им је да стекну искуство, да науче сналажење у простору, а тек након тог периода се враћају тамо где су се излегли – прича Ружић.
Он напомиње да ово сигурно није први српски суп који је завршио тако далеко, али да јесте први за ког игром случаја сазнамо.
- Супови пореклом са Балкана иду и до Израела, где је ситуација повољна због хранилишта, али стижу и до Ирака и Сирије – напомиње Ружић.
Супови који прођу своју руту Блиским истоком враћају се кући. У Србији живе у кањону Увца код Нове Вароши, где је највећа колонија ове птице на Балкану, затим у кањонима Трешњевице и Милешевке.
