СМРТОНОСНИЈИ ОД КОРОНЕ: Доктор Ристић упозорио да многи Срби праве ову грешку, уместо да одмах оду код лекара
Посаветовао и шта је најбоље за здравље срца!
Инфаркт је смртоноснији од ковида-19 зато не одлажите посету лекару
На који начин коронавирус утиче на наше срце и да ли су промене у организму које се дешавају током ковид инфекције атак на срце, говоре кардиолози професор др Арсен Ристић и др Далибор Драгишић.
Психијатар упозорава: Стрепња и неизвесност у доба пандемије воде у благу депресију
У ОВОМ СЕЛУ У СРБИЈИ ЈОШ УВЕК НИЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН НИЈЕДАН СЛУЧАЈ КОВИДА 19! Мештани: "Чули смо за корону..."
ЗНА СЕ КОЈЕ ЋЕ БИТИ НОВЕ МЕРЕ? Ове радње и локали би могли да раде ЗА ВИКЕНД - на ту тему причао је и Др Кон
Кардиоваскуларни болесници су током пандемије коронавируса сврстани у ризичну групу, заједно са свим осталим хроничним болесницима. Како наглашава проф. др Арсен Ристић, јасно је да инфекција која почиње упалом плућа и прави озбиљан поремећај размене гасова у организму оптерећује кардиоваскуларни систем.
Најчешћа болест срца је исхемијска болест - људи који имају ангину пекторис или они који су доживели инфаркт и имају срчану слабост - стање свих тих болесника се јако погорша када падне кисеоник у циркулацији, када размена гасова није добра, додаје професор.
"С друге стране, једна бурна упала плућа оптерећује десну половину срца па се онда срчана слабост неминовно погорша, а са треће стране, болесници којима се ова инфекција прошири на друге сегменте, као што је циркулација или сам срчани мишић, они који доживе упалу срчаног мишића, миокардитис, имају такође, озбиљне потенцијалне компликације, поготову ако су пре тога већ имали неку другу кардиоваскуларну болест", напомиње професор Ристић.
Хроничне кардиоваскуларне болести и ковид-19
Доктор Далибор Драгишић, кардиолог у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" која ради у ковид систему скоро све време пандемије, наводи да је примећено да велики број пацијената има класично запаљење срчаног мишића, односно миокардитис, јер коронавирус, као и сви други вируси, поред тога што захватају плућа, захватају и друге органе у телу.
"Тежина клиничке слике може да се креће од блаже, а може да води и до озбиљног запаљења које ће касније као трајну последицу да остави срчану слабост", додаје кардиолог.
Ковид-19 је системска болест. Плућа су најчешће погођен орган, али су врло често захваћени и срце, и бубрези, и мозак. Наравно, то се не дешава код свих пацијената.
"Али ако је пацијент већ имао неку артеросклерозу и плак на крвним судовима, то запаљење може да доведе до пуцања плака који ће изазвати акутни коронарни синдром и изазваће инфаркт, и опет срчани мишић на други начин пати", додаје др Драгишић.
Међутим, додаје професор Ристић, на Клиници за кардиологију Клиничког центра Србије, појављују се болесници који и после више од месец дана од прележане ковид инфекције имају погоршање срчане слабости, са опасним аритмијама, са знацима бурне упале срчаног мишића, што је уобичајено и за друге вирусне инфекције на срцу, мада је тај период обично много краћи, него у случају ковида-19.
Шта је Д-димер анализа?
У кардиолошкој пракси Д-димер је анализа која се уради како би се проценило имали неко крвне угрушке у циркулацији, а најчешће се ради због сумње на једно врло озбиљно стање које се зове плућна емболија, објашњава професор Ристић.
"То је један од најчешћих узрока смрти у озбиљним стањима и то је један од проблема код ковида-19 који се може адекватно спречити широко доступном терапијом", напомиње он.
Не радите Д-димер анализе на своју руку
Многи Д-димер анализу раде на своју руку и сами је тумаче, што кардиолози никако не препоручују јер, као што су навели, вредности су увек повишене када је организам под било каквом упалом.
Д-димер је повишен чак и у трудноћи која је физиолошко стање. Повишен је и после 50. године живота и вредност од 0,5 која се сматра за нормалну, у тој животној доби не важи.
Важно је да стручно лице протумачи тај резултат.
Анализа Д-димера није искључиво маркер тромбозе. Он је и маркер упале и може бити повишен и код људи који имају било коју врсту запаљенског процеса у организму. Тако да повишен Д-димер није једнако тромбоза, и није једнако емболија плућа, наглашава професор. Али ако је он негативан онда нема емболије плућа.
Доктор Драгишић додаје да вредности Д-димера нису повишене код свих пацијената оболелих од ковида-19, али код већине јесу. Иначе, то је стандардна анализа која се по протоколу ради приликом пријема болесника, јер на основу ње се отприлике може предвидети и ток хоспитализације.
"Показало се да пацијенти са врло високим вредностима димера се чешће компликују, захтевају интензивнију терапију. Анализа се ради на пријему, али и на отпусту јер се на основу тих вредности одређује како ће се наставити лечење код куће", додаје кардиолог.
Број инфаркта увећан за 30 одсто
Последњих месеци се најчешће јављају пацијенти са акутним коронарним синдромом, који имају бол у грудима, који имају неку од форми срчаног удара, а затим болесници код којих је дошло до погоршања срчане слабости. Такође, доста пацијената има и погоршање аритмија, наводи професор Ристић.
- Део разлога за погоршање срчане слабости је такође ковид инфекција која може, али и не мора бити препозната. Може бити присутна у време када се погоршава срчана слабост, а може бити и неколико дана пре тога - додаје др Ристић.
Међутим, ово повећање броја инфаркта које је забележено на Клиници за кардиологију КЦС не мора да значи да је последица пандемије, већ просто да је таква редистрибуција болесника у оквиру града и државе јер тренутно у Београду сем Клиничког центра, само још Институт "Дедиње" и ВМА збрињавају нонковид пацијенте.
Клиника за кардиологију КЦС и иначе збрињава највећи број болесника, али је сада преузела и посао свих осталих установа.
Које симптоме не смете да игноришете?
- Бол у грудима која не пролази ни после пет минута, нити после узимања нитроглицерина.
- Нагло настао осећај недостатка ваздуха;
- Нагло настало замарање.
То су симптоми који захтевају хитно збрињавање. С друге стране, хронични пацијенти већ знају колико могу да толеришу појаву појединих симптома, али када бол буде много дужи, интензивнији, када је праћен презнојавањем, чак и страхом од смрти, такви пацијенти не би смели да чекају да се што пре обрате лекару, наглашава др Драгишић.
То што неки пацијенти често одлажу да се јаве лекару када осете извесне тегобе је био значајан проблем и пре појаве пандемије, али је сада постао доста уочљив не само код нас већ и у свету. Људи у страху од ковида-19 покушавају да се сами лече, чекају да тегобе саме од себе прођу.
"То се некада заиста и деси, али у стањима која јесу ургентна, као што су срчани или мождани удар, сваки минут се рачуна и сваки минут кашњења има своје последице на тежину самог срчаног удара и на тежину последица које ће оставити. Јер потенцијални ризик од основне болести или ковид инфекције је неупоредив", наглашава професор др Арсен Ристић.
Како да здраво срце остане здраво?
Доктор Далибор Драгишић признаје да нема ништа ново да каже, јер сви савети који важе и ван пандемије, важе и данас.
Медитерански начин исхране, седам сати сна, пола сата брзог хода три пута недељно, уз редовно узимање терапије.
Професор Ристић додаје да хронични болесници у последње време због стреса и недостатка блиских контаката имају лоше регулисан крвни притисак и имају чешће ангинозне тегобе, али да се то решава адекватном терапијом и да такви пацијенти не треба да оклевају да се обрате надлежном лекару.
