ДАНАС СПЦ СЛАВИ СВЕШТОМУЧЕНИКА ПЛАТОНА БАЊАЛУЧКОГ: Убиле га усташе јер није хтео да напусти народ верни
СПЦ данас слави свештомученика Платона бањалучког и преподобног Теодора Сикеота
Преподобни Теодор Сикеот је рођен у селу Сикеа у Галатији, због чега би прозван Сикеот. Још као десетогодишњи дечак Теодор се предаваше трудном посту и свеноћној молитви по угледу на некога старца Стефана, који живљаше у његовом дому. Мајка му Марија беше богата удовица и намераваше свога сина посветити војноме звању.
КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ВАКЦИНАЦИЈА МЛАЂИХ ОД 18 ГОДИНА И ТРУДНИЦА: Да ли тинејџер може сам потписати пристанак?
У ЧАСТ МРТВИХ И ЉУБАВИ: Пиротски мостови имају необична и морбидна имена (ВИДЕО)
МЕСТА ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ БОМБЕ ИЗ НАТО БОМБАРДОВАЊА: На великој су дубини, а тежина им иде и до ЈЕДНЕ ТОНЕ (ВИДЕО)
Али јој се јави у сну св. Ђорђе и извести је, да је Теодор намењен на службу не цару земаљском него цару небеском. И Теодору се јављао св. Ђорђе много пута било да га поучи било да га спасе какве опасности, у коју су га злобни демони стављали. Имао је и неколико виђења Пресвете Богородице. Подвиг Теодоров надмашавао је својом суровошћу подвиге свих живих подвижника његовог времена.
Мучио је тело своје и глађу и жеђу и железним оковима и свеноћним стајањем на молитви. Све – само да би душу своју везао љубављу за Бога и учинио је потпуном господарицом над телом. На Теодорову љубав одговорио је милостиви Господ љубављу. Он му је даровао велике моћи над злим дусима и над свима болестима и мукама људским.
Био се прочуо на све стране као чудотворни исцелитељ. Због велике чистоте и духовности буде и преко воље посвећен за епископа Анастасиопољског. На епископској служби проведе 11 година, и онда умоли Бога, да га ослободи те службе, да би се поново посветио своме омиљеном подвигу. По том се врати у свој манастир, где у старости преда душу своју Господу, ради кога је драговољно много страдао. Скончао је у почетку царовања цара Ираклија око 613. године.
Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. По завршетку богословије, рукоположен је у чин ђакона и презвитера и послат 1896. у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља.
По повратку из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца, а убрзо за суплента у Београду. За време рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Управник манастирске штампарије у Сремским Карловцима и уредник “Гласника српске патријаршије" био је од 1932. до 1938. године. Поред својих редовних дужности у Сремским Карловцима, архимандрит Платон је био и старешина манастира Крушедола (1934-1936).
За епископа моравичког изабран је 1936. године. За епископа охридско-битољског изабран је 1938, а годину дана касније премештен је у Бања Луку. Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата.
Када су 4. маја 1941. године епископу Платону наредили да напусти Бањалуку, по претњом да ће бити ухапшен ако то не учини, владика је замолио римокатоличког бискупа Јозу Гарића да интервенише код надлежног стожерника да му се омогући боравак још два-три дана како би се спреми за пут. Међутим, већ наредне ноћи (5. маја 1941), усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању.
Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године. Првобитно је сахрањен на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. пренет је у бањалучку Саборну цркву. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, епископ бањалучки Платон проглашен је за свештеномученика и унет у Именослов светих Српске православне цркве.
