ТЕМПЕРАТУРНИ ШОКОВИ ОПАСНИ ПО ЗДРАВЉЕ: Поштујте ове савете лекара, како не би дошло до фаталних последица
Претходних дана жива у термометру досезала је и невероватних 37 степени, а тек смо загазили у прве дане лета.
Према најавама метеоролога, то би могло да потраје, а у појединим деловима земље очекују се локалне непогоде. Овакво, променљиво време изразито неповољно утиче на одређене групе људи.
Због високих темепература кардиоваскуларним и хроничним болесницима не саветује се излазак из куће између 11 и 18 часова, као ни физички и ментални напор. Стручњаци кажу, важно је редовно узимати прописану терапију, али и ићи на контролни преглед.
ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ НАУМА - ОХРИДСКОГ ЧУДОТВОРА: Његове мошти дан данас исцељују и помажу - помолите му се
СУНЧАН И ВЕОМА ТОПАО ДАН ПРЕД НАМА: РХМЗ издао најновију прогнозу - ево када нас очекују пљускови са грмљавином
"СМРАД ЈЕ НЕВЕРОВАТАН" Невреме направило хаос у Нишу - мини језера на сваком кораку, клиника под водом (ФОТО)
Недавно смо имали температурне осцилације, када су се у једном дану смењивала два годишња доба, што не погодује ни здравим људима, а посебно не хроничним болесницима. Временске прилике се мењају, па како нас поново очекују температурне осцилације, важно је скренути пажњу како се понашати када жива у термометру нагло падне.
Стручњаци, апелују да не сме доћи до напора, тешког физичког замора, али се такође не сме ни прескакакти прописана терапија. С друге стране и епидемија корона вируса оставила је одређене последице на ову групу болесника, те је потребно да буду на опрезу и да редовно и на време узимају лекове.
Проф.др Горан Милашиновић, директор Пејсмејкер центра Универзитетског Клиничког центра Србије недавно је објаснио да се температурне разлике веома лоше одражавају на ову групу пацијената јер су срце и крвни судови осетљиви.
-Веома лоше утичу температурне разлике, срце и крвни судови су веома осетљиви. Адреналин се битно ангажује надражује и повећава, и то прави велике тегобе код кардиоваскуларних болесника, пре свега скокове притиска код особа које већ имају хипертнезију. Исто тако због повећаног адреналина у крви, могу се јавити и опасне атритмије, што се углавном јавља код оних који имају слаб срчани мишић. Савет је, свакако, да се што мање излажу физичким али и менталним напорима, поготово особе које имају регистроване каридоваскуларне болести, објашњава професор Милашиновић.
Инфаркт миокарда иако је некада резервисан за старију популацију, већ годинама уназад јавља се и код млађих људи испод 45 година. Иако је корона вирус допринео да се тај тренд "убрза", евидентно је да се већ 20 година уназад граница помера ка млађој популацији. Разлог је, кажу лекари, генетика, начин живота, дијабетес, гојазност, али и цигарете. Корона је ту само убрзала да се низ кардиоваскуларних обољења повећа, али овакав тренд прати нас већ годинама уназад и то је чињеница. Временске, температурне разлике не одговорају ни младима.
Проф.др Горан Милашиновић, подсећа да је Ковид 19 направио две врсте проблема у вези са кардиоваскуларним болестима. Како каже једна врста проблема је потенцијални миокардитис који је откривен код 10 одсто пацијената, а други је одлагање лечења болести, што је свакако глобални тренд.
- Код 10 одсто пацијената дошло је до запаљења срчаног мишића или запаљења срчане марамице, и то је један проблем. Не можемо са сигурношћу да тврдимо каква је та веза, будући да није било обдукција током епидемије, али захваљујући јасној клиничкој слици, искључивања других фактора, изгледа да то на крају ипак јесте у директној вези са ковидом. Свакако, то није тако велики број пацијената, и они углавном нису завршавали фатално са великим последицама, али су имали продужено трајање опоравка и лечења миокардитиса и након ковида, објашњава професор Милашиновић.
Подсетимо, за пацијенте оболеле од кардиоваскуларних болести, од сада је доступна и новија технологија када су пејсмејкери у питању, те ће праћење пацијената од сада бити могуће и преко блутут технологије, а не као до сада само преко интерфејса, апарата који би пацијент имао код куће.
- Блутут технологија ће бити први пут инсталирана у источној Европи и то код нас, код нас то почиње од 15.јуна. Свакако, баш овај апарат није потребан свим пацијентима, зато ћемо вршити процену и видети коме је то заиста потребно јер се ради о скупљим апаратима, објашњава професор Милашиновић.
Наиме, одавно постоји у пејсмејкер технологији тренд да се пацијенти прате на даљину, то је такозвано телеметријско праћење, комуникација између апарата који је уграђен и лекара. То се до сада пратило помоћу апарата интерфејса, који би пацијент имао у својој кући, и онда би тај апарат слао податке из пејсмејкера када је пацијент на удаљености од три, до четири метара.
Међутим, са новим концептом интерфејс неће бити потребан онима са новим апаратима, те ће пацијент директно бити повезан са Пејсмејкер центром.