Ускоро ћемо сви бити ДОНОРИ ОРГАНА: Ипак остаје један УСЛОВ - Ево ко ДАЈЕ ПОСЛЕДЊУ РЕЧ
Више од 800 људи чека на трансплатацију у Србији
Србија би ускоро могла да добије нови Закон о пресађивању органа, по коме су сви грађани донори и након смрти могу да им се узму органи за трансплантацију. У пракси ће, ипак, као и у свим другим земљама, коначну одлуку доносити породица.
Прочитајте и :
- Ничији органи, чак и ако се за живота особа није изричито изјаснила против завештања, неће моћи да буду пресађени, ако породица за то не да сагласност - изричита је др Весна Ракоњац, директрка Управе за биомедицину.
Каже и да је Закон о пресађивању органа ушао у скупштинску процедуру и да се сада чека да се стави на дневни ред пред посланике.
Изменом Закона о пресађивању органа са такозване информисане сагласности, која се сада примењује, прелази се на претпостављену сагласност.
По том моделу потенцијални донори су сви који се изричито не изјасне против тога да им се, ако се нађу у стању мождане смрти, узму органи. Такав модел, у суседној Хрватској, која је избила у сам европски врх по броју урађених трансплантација, примењује се од 1998. године.
- Ипак желели смо да заштитимо пацијенте и њихове породице, због чега ће коначну одлуку о донирању органа доносити управо породица. Имали смо недавно случај када су отац и ћерка желили да донирају органе своје супруге и мајке, али се томе успротивила њена рођена сестра. Због тога до трансплантације није ни дошло. Таква правила важиће и када се донесе нови закон - објашњава др Ракоњац.
У Србији највише миграната из Авганистана, најмање из Сирије
На трансплантацију органа у Србији и даље чека велики број људи. За 770 пацијената једини спас је нови бубрега, док на јетру чека 38 људи. На трансплантаицју срца чека око 40 људи. Међутим, највећи проблем у овој области је недостатак донора, јер се у Србији тренутно бележи шест донора на милион становника, за разлику од земаља бивше СФРЈ које су сталне чланице организације "Евротрансплант" и које имају од 25 до 30 у Словенији, а у Хрватској тај број је већи од 40.
Раст пресађивања у Србији
- 2014. - 12
- 2015. - 14
- 2016. - 16
- 2017. - 40
Ове године имали смо само 10 донора и урађено је 27 трансплантација. од тога бубреге је добило 15 људи који више не морају да иду на дијализу, седморо је добило јетру и петоро ново срце.
Међутим, да би Србија ишла крупнијим корацима напред, о значају завештања и даривања органа мора подједнако да се прича и у политичком, здравственом и у сваком сегменту друштва.
АПЕЛАЦИОНИ СУД: Укинута одлука о рехабилитацији Николе Калабића
Неопходно је да држава, струка, али и грађани, схвате да број трансплантација показује колико је једно друштво развијено и солидарно, али и какав нам је здравствени систем. Треба да будемо посредници у једном добром хуманом чину, где један део наших грађана који је нажалост доживео трагедију омогућава даље лечене људи којима је таква врста лечења потребна.
Стручњаци у Србији надају се да ће нови Закон о трансплантацији поправити ситуацију у овој области и да ће ствари почети да се мења.
Текст је написан по угледу на земље које имају и до 30 донора на милион становника и по угледу на земље чије становништво схвата да су много веће шансе да нам током живота затреба трансплантација него да будемо донор.