СРБИЈА МОДЕЛ ЕФИКАСНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ: "Њујорк тајмс" похвалио имунизацију - Србија у овоме ДАЛЕКО ИСПРЕД ЕУ
Кампања вакцинације је поправила имиџ Србије!
Годинама описивана кроз конфликте на Балкану деведесетих, Србија сада ужива у сјају успеха у добром рату - борби да вакцинише своје људе, пише "Њујорк тајмс" у тексту насловљеном "Док вакцинација узима маха у Србији, земља ужива у сјају успешне кампање".
Драгојевић запослен у Водоводу, а не долази на посао осам година: Никада се није појавио у њиховим просторијама
УЗЛАЗНИ ТРЕНД САРАДЊЕ: Министар Стефановић састао се са амбасадором Републике Кореје Чеом
САМО ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА - ПОГЛЕДАЈТЕ ДОКУМЕНТА СА МАУРИЦИЈУСА: Ђиласово пословање иде све до пореског раја! (ФОТО)
Угледни дневник наводи да је Србија испред далеко богатијих и обично боље организованих земаља у Европи у нуђењу свим пунолетним грађанима не само бесплатних вакцина, већ и избора између пет различитих цепива.
За разлику од ње, наставља "Њујорк тајмс", Европска унија је опасно посрнула кад је реч о обезбеђивању вакцина, са климавом стратегијом набавке и дистрибуције које је полагала наде у вакцину "АстраЗенека".
Кампања вакцинације је поправила имиџ Србије!
- Једног дана ћете ми подићи споменик! - предвидео је Вучић прошлог месеца, говорећи да је обезбедио залихе кинеске вакцине тако што се лично обратио колеги Сију Ђинпингу за помоћ.
Уместо да се Србија за вакцине окрене или Истоку или Западу, она се са својих мање од седам милиона становника кладила на више страна, склапајући уговоре за више од 11 милиона доза и са западним фармацеутским компанијама, али и са Русијом и Кином.
Први уговор, за 2,2 милиона доза, Србија је потписала са "Фајзером" у августу, а убрзо су уследили уговори за још милионе доза из Русије и Кине.
Опозициони политичари сумњају у ово, чак је и највећи критичар Вучића, лидер опозиционе партије Драган Ђилас, признао:
- Урадио је добар посао у набавци вакцина.
Ђилас је прошлог месеца вакцинисан руским "Спутњиком В".
Као последица овако богатих залиха, Србија је постала најбољи вакцинатор у Европи после Британије. Прошле недеље је постигла 29,5 доза на 100 људи, док је примерице Немачка, земља која се дуго сматрала узором ефикасности и доброг управљања, успела само 10,5, а Француска 10,7.
Премијерка Србије Ана Брнабић је приписала успех своје земље одлуци да се "ово третира као здравствено, а не политичко питање".
- Преговарали смо са свима, било да су Исток или Запад - рекла је Ана Брнабић.
Брнабић је у интервјуу рекла да Србија, која је поднела захтев придруживање Европској унији пре више од деценију, и даље жели да уђе у блок, али је указала да су регулативе у ЕУ "веома строге".
- У време пандемије морамо бити флексибилнији - изјавила је Ана Брнабић.
Европска агенција за лекове (ЕМА), која регулише које се вакцине могу користити у ЕУ, почела је да разматра употребу "Спутњика В" пре мање од две недеље, више од три месеца након што је Србија наручила од Москве миилион доза, а два месеца након што их је пустила у употребу. ЕМА још није ни почела да разматра кинеске вакцине, истиче "Њујорк тајмс".
Вучић је прошле недеље објавио да ће Србија постати прва европска земља која ће почети да производи кинеску "Синофарм" вакцину. Нова фабрика, коју финансирају Кина и Уједињени Арапски Емирати, започеће производњу на јесен, најавио је.
Многи Срби, очигледно охрабрени вакцинацијом, спустили су гард према ризику од инфекције. Дневни број нових случајева се више него удвостручио од почетка фебруара, што је навело Владу да прошлог (и овог) викенда затвори све фирме, осим апотека и оних које се баве храном, пише лист.
Тренутно, међутим, Србија ужива у улози на коју није навикла - узора ефикасности.
Министар Лончар је кривицу за посртање ЕУ свалио на њен фокус на западне, по могућству европске брендове, на уштрб вакцина из Русије и Кине.
- Драго нам је што смо овај проблем успели да решимо сами - рекао је Лончар.
Обезбеђивање вакцина у земљи са популацијом од свега 6,9 милиона, очигледно је много лакше него у ЕУ која има око 450 милиона људи, указује "Њујорк тајмс". Чак и тада, Србија је углавном избегла бирократске проблеме и геополитичке замке које су широм света успориле дистрибуцију вакцина.
У време кад је већина земаља, укључујући САД, фокусирала своје ране програме вакцинације на приоритетне групе, попут медицинских радника и старијих особа, српска влада сада нуди бесплатне вакцине свим старијима од 18 година.
Ко год жели вакцину само треба да попуни формулар на интернету и изабере да ли жели било које цепиво или преферира неко одређено, између "Фајзер/Бајонтека", "Спутњика В", "Синофарма", "АстраЗенеке" или "Модерне".
Нису све ове вакцине, међутим, једнако доступне и заказивање зависи од изабране опције. Они који желе "Модерну" морају да сачекају - још није стигла у Србију.
Недавно је у једном дану у највећи центар за вакцинацију у земљи, Београдски сајам, дошло више од 7.000 људи на заказани термин. Скоро сви су примили кинеску "Синофарм" вакцину, чија је стопа ефикасности према клиничким испитивањима 79 одсто. Има и "Фајзера" и "Спутњика В", али су залихе кинеске вакцине очигледно најобилније.
- Оно што је доступно сваког дана зависи од испорука из залиха - рекла је др Драгана Милошевић која надзире процес вакцинације.
Биљана Станковић, 37-годишња молекуларна биолошкиња која је чекала да је прозову за вакцинацију, изјавила је да јој није битно које цепиво ће добити и да није очекивала да ће бити тако лако.
Србија се с радошћу показала пред ЕУ, не само на домаћем терену већ и у другим државама створеним распадом Југославије.
