ЗЕЛЕНИШ ЈЕ НАЈИСПЛАТИВИЈИ: Од овог поврћа можете зарадити МИЛИОН И ПО динара!
Можете зарадити и до милион и по динара
Како мала и средња пољопривредна газдинства могу да зараде тема је студије ''Где је профит у пољопривреди'', а једна од ауторки Јелена Дробњак секретарка Привредне коморе Војводине, као пример наводи да на једном хетару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, произвођачи морају да знају да је ово тржиште у повоју, те да се рукола продаје већином у богатим градским срединама.
Ако узгајате ово БИЉЕ, можете БРЗО ДА СЕ ОБОГАТИТЕ: Улагање минимално, а зарада ХЕКОЛИКО ХИЉАДА ЕВРА!
ГРАЂАНИ, РОК ЈЕ ДО 1. ЈУЛА: Нови закон предвиђа ОШТРЕ САНКЦИЈЕ ако закасните са пријавом
ДРЖАВА СТАЈЕ НА ПУТ МАХИНАЦИЈАМА! Објављене очекиване цене за 10 најважнијих пољопривредних производа
- Израчунали смо трошкове и могућу зарадуз за 38 најважнијих биљних култура. Најрентабилнија је производња поврћа и воћа, поготова пластеничка производња. Она у почетку захтева улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим, при дробрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана. На једном хектару пашканта, зелене салате, першуна, ендивије може да се приходује око милион и сто хиљада динара - рекла је Дробњак.
Циљ ове студије јесте да се сагледају оквирни приходи и расходи, односно економски ефекат у појединим линијама биљне производње. На бази тога, пољопривредници ће донети одлуку за ону линију производње која је за њих максимално профитабилна. Они који уложе новац у пластеник од 200 квадратних метара, од парадајза могу да зараде у просеку 330.000 динара, од краставца 135.000, а паприке 65.000 динара.
- Што се тиче воћа, на првом месту су орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо их. Најмања су улагања, а највећа су добит - каже Дробњак.
Најмања испалитоваст је код житарица, градација унутар ове групације биљних култура иде тако да се највише исплати узгајати кукуруз, пшеницу, па јечам. Добит од кукуруза је 33.000 динара по хектару, пшенице око 10.000 и јечма око 7.000 динара.
У преговору ове студије ПКВ наведено је да су приказани резултати оријентационог карактера за пољопривредне произвођаче. да би знали колика су улагања, односно колико си оквирни приходи у појединим линијама биљне пољопривредне производње.
Драгомир Ивановић један од ретких произвођача, шпарглу је уврстио у свој врт у Парку природе Поњавица, у близини Дунава, због подуге листе предности у односу на остало поврће.
- Кад се једном поседи шпаргла траје до 20 година, скоро као воће. Трошкови су умерени, постоји тражња на тржишту која стало расте, продаје се у нашој земљи, али је тражена и на другим тржиштима. Отпорна је на град, болести, сушу, не треба јој хемија, не тражи велики рад, здрава је и лековита, а на невеликој земљишној површини може да се заради преко 20.000 евра по хектару. Могу тврдити да су наши услови идеални за неке сорте шпаргле - прича Драгомир Ивановић.
Тржишна цена у малопродаји код нас је 1.200 динара, што је чини веома профитабилном. Тражња са шпарглом расте у свету, где је потрошња преко милијарду долара. У Србији је раст тражње око 30 одсто годишње.
Апел грађанима: "Нема разлога за стварање залиха, хране има довољно"
Подршка економији због короне: 39 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА субвенција привреди!
НЕ ЗАГАЂУЈУ САМО ИЗДУВНИМ ГАСОВИМА: Овај део аутомобила је чак 1.000 пута гори
Неочекивана ситуација пензионера из Младеновца: Отишао у превремену старосну пензију, није ни слутио шта га чека!
КРЕМЕНОВИЋИ ЈЕДИНИ НА БАЛКАНУ ЛИЈУ ЦРКВЕНА ЗВОНА: Божански звук из Шумадије чује се у целом свету (ФОТО)