СУДИЈЕ ОСТАЛЕ НЕМЕ ЗБОГ ОВОГА: Шокантан обрт у случају "Рибникар", имамо један контрадикторан исказ - недостаје ЕВИДЕНЦИЈА педагога о дечаку убици
Нови обрт у сложеном парничном поступку.
Трагедија у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду, где је малолетник починио масакр, убивши деветоро вршњака и школског чувара, оставила је неизбрисив траг на многе животе. У сложеном парничном поступку покренутом од стране породица убијених и чувара школе, суочавамо се са новим обртом.
Наставак суђења, заказан за крај октобра, изазвао је додатну пажњу због судског налога за неуропсихијатријско вештачење чланова породица жртава. Ова одлука, која је изненадила многе, отвара бројна питања о даљем току поступка и могућим импликацијама.
У емисији "Уранак" на телевизији К1 адвокат је објаснио шта можемо очекивати у наставку суђења.
- Крајем прошле и почетком ове године саслушани су сви тужиоци, породице убијених, родитељи, браћа, сестре, њих је укупно било 27. Након тога је приступљено фази саслушања сведока одговорних лица у школи и људи који су имали непосредни контакт с малолетним починиоцем злочина. Сви су дали изјаве, једини који се нису појавили су родитељи малолетног убице - рекао је адвокат и додао:
- Отац дечака убице је дошао у суд, али је одбио да да исказ, што је још гора ствар која је могла да се догоди за родитеље жртава. Дали су једно полуувредљиво образложење и за мајку и за оца, а то је да они не могу да пролазе кроз ту трауму. Имајући у виду да су људи који су изгубили децу дошли на суд, отворили срце и душу и објаснили какве су стравичне догађаје преживели и како је то на њих утицало, а онда чујете да родитељи дечака не могу да пролазе кроз ту трауму иако су породице жртава дошле да их виде и чују тог дана. Мајка се уопште није појавила. Суд ју је звао три пута, ниједном се није појавила. Први пут је дала образложење да она треба да буде саслушана у кривичном поступку и да, док не да исказ тамо, не жели да даје исказ у парници. Суд је и ту желео да изађе у сусрет и да у парничном поступку затвори тај део суђења за јавност, међутим, ни то им није било довољно.
- У парничном поступку нико странку не може да примора да да исказ. Ако се не појави или ускрати давање исказа, суд примењује правило о терету доказањива. То значи да он цени шта значи то што су ускратили исказ или се нису појавили.
Адвокат објашњава и који парнични поступци се воде против породице малолетног убице:
- Две врсте поступака се овде воде. Кривични поступак, који се води против родитеља за кривичну одговорност, који резултира у потенцијалним затворским казнама, и имамо грађанске поступке, парничне, који се воде ради утврђивања грађанско-правне одговорности, одговорности за васпитање, подизање малолетника или друге врсте објективне одговорности; код школе је то вршење надзора над ученицима или објективне одговорности по основу правичности, ако је у питању малолетно дете, родитељи су објективно упућени да одговарају за његове радње и накнаду нематеријалне штете због претрпљених душевних болова и страха због смрти блиског лица. Нематеријална штета је тај неопипљиви део у нашој правној теорији, који изнедрује неку врсту задовољења кроз добијање одређеног новчаног износа јер другачије не постоји.
У ком правцу иде одбрана родитеља дечака-убице?
- Никако није јасно у ком правцу иде одбрана родитеља малолетног починиоца јер смо ми годину дана чекали да чујемо због чега породица није одговорна за радње које је предузело њихово дете. Ми то и данас не знамо. Кроз одређене процесне инструменте (поднете поднеске, држање на рочиштима или питања упућена сведоцима) они желе своју одговорност да пребаце на трећа лица. Без обзира на то да ли је то школа или инструктори у стрељани, они на сваки начин покушавају да скину одговорност са себе. То такође врло гласно говори о њима иако их нисмо чули - додаје.
Адвокат наглашава да је највећа одговорност на родитељима.
- Ми парнични поступак водимо практично против починиоца, његових родитеља, и против школе. За нас су сви солидарно одговорни, највећа одговорност је на малолетном починиоцу. Јасно је да је он с намером починио кривично дело, као и да се припремао за њега. Знамо да се он предао након тога, то не ради особа која није свесна шта ради. Не постаје се то тек тако, он је имао скоро 14 година када је то урадио. Где су његови родитељи били свих тих година - прича адвокат и наставља:
- Парнични поступак ставља одговорност на школу, која је требала да препозна то, без давања било каквих назнака да су они одговорни. Они желе да прикажу да они то нису могли ни да претпоставе и да није било никаквих назнака да ће се тако нешто догодити. И ако и јесте, да је то требала школа да препозна. Из досадашњег тока парничног поступка можемо да закључимо да то није тачно. Сигурно су родитељи имали веома добар увид у држање и понашање свог детета и знали су да је било потребно преузети кораке васпитног или неког другог карактера, а да су они то пропустили да ураде. Ко је одговоран ако отац да ватрено оружје у руке детету од 12 година, ако не тај отац? Ко је одговоран ако мајка пристане на такав вид понашања? За мене и за сваког нормалног грађанина ове земље такав вид понашања није прихватљив. Није нормално да детету од 12 година дате ватрено оружје у руке и водите га у стрељану да пуца у мете. С друге стране, имате дете које је потпуно запостављено од родитеља. Касни у школу, родитељи не знају да касни, како је то уопште могуће? По мом мишљењу, и то је показатељ једног потпуно несавесног родитељства - додао је.
Сведочење педагога
- Код педагога је била толико наглашена нервоза да је судија морала неколико пута да реагује. Исказ је у огромној мери контрадикторан. Сам педагог је био контрадикторан у исказима унутар те суднице, али и исказима других сведока који су изнети у поступку. Контрадикторно је било ванредни инспекцијски надзор је показао да педагог није водио евиденцију о свом раду. Када смо је питали да ли је водила, рекла је да јесте. Међутим, када смо је питали да ли је учествовала у поступку промене смене, такође је потврдила, али на питање где се налази евиденција коју је водила, нисмо добили одговор. То је само један од примера где она тврди да нешто постоји, а није тако. И изјава где су они заједнички донели одлуку да малолетни починилац промени смену, а ми имамо писане доказе да 30. августа је одбијен захтев за промену, а онда 31. школа је променила мишљење и прихватила захтев. Нико није дао јединствен одговор и сви се разилазе у давању одговора. То је сада тај део који ће суд ценити и који ћемо ми у наредном периоду оспорити по свакој ставци која није била како треба - казао је.
Извор: Србија Данас/Република
