ПОЈАВИЛА СЕ ФОТКА ИЗРЕШЕТАНИХ КОЛА: Ужас у централној Србији - младићи УБИЈЕНИ грешком, мета је био ЧАЧАНСКИ ДОН
Прича о убиству из "српског Чикага".
Деведесетих година "ратови" између криминалних кланова водили су се на београдским улицама, али не само на њима. Неретко се може чути да је један град тих година био "српски Чикаго". У питању је - Чачак.
НАНЕЛИ ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ, ПРЕВРТАЛИ СТОЛОВЕ И СТОЛИЦЕ: Познато како су се хулигани бранили на саслушању - тужилаштво тражи притвор
ТАЛАС ПИЈАНИХ ВОЗАЧА У НИШУ: Полиција задрчала чак 13, један возио са чак 3,36 промила
БЕОГРАД НИЈЕ ГРАД ДИВЉАКА - СЛЕДИ ТОТАЛНИ ОБРАЧУН! Полиција спремила наредни корак у борби против хулигана
Један од жестоких момака Чачка био је Микица Велимировић. Његова глава је била уцењена и плаћене убице често су покушавале да га ликвидирају. Звали су га немогућа мета. Велимировић је био познат по аутомобилу који је возио - било је познато да га никоме не даје, као и да је врло препознатљив, јединствен у тадашњој Југославији. И ту прича почиње.
22. августа 1995. године двојица младића, Милијан Мишко Анђелић и Миливоје Вујовић Вујо траже од Велимировића да им позајми ауто како би "ловили цице". Он им је том приликом рекао:
- Дај мали, знаш да се не одвајам од панцира, хеклера и пиштоља, хоће да ме убију, а Мерцедес је специфичан, један једини у целој Југи, нећу да те помешају са мном, да страдаш ни крив ни дужан.
Младићи су били упорни, нарочито Анђелић:
- Па матори, није нико луд да помеша мене и тебе, али ако и помешају, ево ја ћу бити ти, па нек погинем ко Микица Велимировић, а ти Војо буди Планић, он је ћелав - рече Мишко. Сви су почели да се смеју, а Микица им на велико инсистирање ипак дао кључеве од аутомобила.
Касније те вечери су погинули. Изрешетани у аутомобилу.
Атентатор је на суђењу испричао да је био шокиран када је схватио да је убио погрешне људе.
- Ја сам у Чачак дошао изнајмљеним "југом". Пешице сам дошао до паркинга дискотеке. Носио сам торбу у којој је био "калашњиков". Видео сам да је ту паркиран Микицин "мерцедес". Сакрио сам су у жбуну 20 метара даље и чекао. Чекао сам три сата. Онда сам чуо паљење аларма, видео сам да се пале светла на "мерцедесу". Видео сам да двојица мушкараца иду ка возилу. Био сам сигуран да је један од њих Велимировић. Откочио сам "калашњиков" чији је оквир био пун муниције. Онда сам потрчао, возило је кренуло у рикверц. Дотрчао сам до возила, до возачевих врата. Био сам на два метра од њих када сам почео да пуцам... Испалио сам цео шаржер... Онда сам почео да бежим градским бедемом до места где сам паркирао аутомобил. Успут сам бацио "калашњиков"... После сам бацио и рукавице, које сам носио да на оружју не би остали моји отисци и трагови. Одмах сам се вратио у Београд - причао је Николић.
Како је рекао, сутрадан је у новинама видео да није убијен Велимировић, већ да су настрадали недужни момци. Био је очајан!
Шта се десило са Мерцедесом и са Велимировићем? Микица га више никад није возио, подсећао га је на младог пријатеља чију смрт никад није прежалио. Две године му је стајао у гаражи, а онда га је продао.