ОТЕЛИ ГА И СПАЛИЛИ НА ЛОМАЧИ: Капетана су Вељини момци мучили и понижавали, а онда је уследила језива ликвидација
Судбина Мила Радуловића Капетана била је запечаћена оног момента када су га у Црној Гори отели кавчани предвођени Вељком Беливуком и Марком Миљковићем и када су пред његовим очима убили двојицу Барана од којих је један близак шкаљарском клану.
Мучен, понижаван, држали су га у животу само да би намамили у замку и побили што више његових сарадника, док су му обећавали да ће му, уколико буде сарађивао, обезбедити живот у Шпанији под другим идентитетом.
Испоставило да ни информације које је Радуловић пружао нису биле довољне, већ да се на њиховој мети нашла и породица отетог човека. Иако се знало како ће завршити, Марко Миљковић је водио једну од својих игара са његовом супругом коју је уцењивао да би отео што више новца.
ЈЕДНА ТУРА ДО ДВА МИЛИОНА ЕВРА! Ово су полицајци и припадница БИА "завршавали" кавчанима Звицеру и Беливуку
НОВО ШОКАНТНО СВЕДОЧЕЊЕ КИКИНЕ МАЈКЕ УЖИВО У ПРОГРАМУ: Једна ствар доказује да се јутјуберка НИЈЕ УБИЛА?
"НЕКА НА СВОЈОЈ КОЖИ ОСЕТЕ" Ово је порука коју је девојка послала Марјановићу: Освети се душманима
С.Р. је у свом исказу који је дала у тужилаштву навела да су је у више наврата контактирали преко мобилног телефона и од ње захтевали да однесе веће суме новца на одређене локације. Осим готовине, која је Миљковића и Беливука највише занимала, несрећна жена је носила и скупоцене сатове, али је све то било узалуд, јер је Радуловић на крају задављен.
Беливук га возио до Котора
Пакао за породицу Радуловић, али и неколико других сарадника шкаљарског клана почео је 14. октобра 2020. године, када су кавчани намамили Радуловића да дође у штек-кућу коју је обезбедио Ратко Живковић. У кућу су дошли Спаховић и Хоџић и они су најпре ликвидирани. Иначе, Хоџић је био члан барске екипе која је блиска шкаљарском клану, а Спахић је био Хоџићев зет и возач, који је по свему судећи био колатерална штета. Након две ликвидације, како је наведено у списима тужилаштва, Веља Невоља и његов део клана, следећи криминални план, Радуловића у вечерњим сатима пребацују у стамбени објекат на територији Котора, где су га држали га све до дана када је ликвидиран.
Тада почиње смртоностна игра којом је дириговао Марко Миљковић. Ухваћеног Рауловића су мучењем натерали да им "отвори" криптовани телефон који је имао Скај апликацију. Преко тог телефона почели су да шаљу поруке Радуловићевим сарадницима у Београду, а на мети су им се нашла двојица Београђана који су им се највише замерили: Лазар Вукићевић и Александар Шарац.
Док је Миљковић био са Капетаном и водио игру, у Београду, у кући у Ритопеку која је била "кланица" клана Вељка Беливука и Марка Миљковића, чекала је спремна екипа која је требало да затвори замку у коју је требало да упадну Вукићевић и Шарац. Како је то изгледало у Београду, у свом исказу детаљно је описао сведок окривљени Бојан Хрватин, члан клана који је учествовао у неколико отмица и ликвидација.
Лазар Вукићевић је био стари непријатељ Миљковићу и Беливуку, они не само да су припадали различитим зараеним криминалним клановима, већ је постојала и лична мржња. Миљковић је знао да Вукићевић неће моћи да одоли једној ствари: да види заробљеног и пониженог Вељка Беливука. Због тога је Миљковић, све време пазећи да његове поруке изгледају као да их пише Радуловић.
Миљковић : "Брате, јел би ишао да испиташ Вепра (Вељка Блеивука)? Ал све, брате, све!!!“
Вукићевић: "Шта год треба, брате мој. Ако хоћеш и у акцију да идемо."
Миљковић: "Брате, само да га шчепају, купи те мој човек и води тамо. Никоме ни речи брате. Испитај га све. Крипту да отвори и све да каже олош!“
Вукићевић: "Хоћу брате, како кажеш. Само да прође све како треба. Да успеју момци“
Миљковић: "То је готово брате за сат, зато и пишем“
Вукићевић: "Ајде, роде, пиши. Чекам“
Вукићевића је до Радничке улице, где је заказан састанак, одвезао пријатељ. После тога је одвезен у Ритопек, у последњем тренутку је потегао пиштољ и успео да испали метак, али се није спасао. Савладали су га, потом је зверски мучен, а Вељко Беливук је инсистирао да Вукићевића посебно "обраде" и да подробно преносе сваки детаљ.
Александар Шарац, који је касније ликвидиран хицем у главу у подземној гаражи Т.С. "Ушће", био је опрезнији, због чега је Миљковић побеснео, што се види у порукама које је слао београдској екипи.
Миљковић: "Браћо, Шарац се у**о, не сме да дође, пази кад не верује ни Капетану, ето ти. Све вам је јасно."
Миљковић: "Замисли ти, он Милету који му је шеф, он пише да каже само нешто што они знају, замисли ти идиота, имбецила."
Кућу у Спужу реновирали
Кавчани су кућу у којој су убили Спахића и Хоџића потпуно реновирали, баш као што су то чинили и са просторијама у којима су мучене друге њихове жртве, попут оних на Партизановом стадиону.
- Утврђено је да су радили грубе радове у унутрашњости куће, односно да су зидове скроз стругали, потом глетовали и кречили, као и да су у кући недавно замијењене плочице, паркет и намјештај. То је учињено како би се отклонила могућност да се пронађу трагови крви, ДНК жртава, или било какав други траг. Ипак, вјештачења су у току, а мимо тога прикупљају се и остали докази”, казао је извор црногорских медија.
Радуловић је након два месеца тортуре убијен тако што што су му "везали руке, а потом му на главу ставили најлонску кесу везавши је електричним продужним каблом око врата". Радуловић је преминуо од угушења.
Потом су Радуловићево тело "пасатом" одвезли до напуштеног војног објекта - укопа на врху Бабина глава - на Цетињу где су претходно транспортоване 23 старе аутомобилске гуме и 50 килограма ћумура. Посложили су гуме, напунили их ћумуром, а након тога на тако припремљеној ломачи поставили су тело покојног Радуловића и запалили га како би уништили све доказе.
Слободан Кашћелан, Вељко Беливук и Марко Миљковић негирали су учешће у отмици и ликвидацији Милета Радуловића.
Кашћелан је тврдио да је у време отмице и убиства Радуловића био под пратњом полиције и било му је забрањено да напушта стан, а Миљковић и Беливук су тврдили да су оптужницом српског тужилаштва вршили друга крвична дела на територији Србије, па нису могли истовремено бити на територији Црне Горе.
