ПРИЧА КОЈА ЈЕ ПОЧЕЛА ИЗА РЕШЕТАКА! У затвору сковали МОНСТРУОЗНИ план - над њима је изведена последња смртна казна у Београду
Драгољуб Гутић и Сава Лисовац усмртили таксисту и узели његов аутомобил да би могли да побегну после пљачке курира са новцем.
Београд и Србију у децембру давне 1967. године потресло је убиство таксисте у приградском насељу Глогоњски Рит које се одиграло у ноћи између четвртка и петка, а потом и откривање убиства свештеника, који је покушао да помогне несрећном човеку. То је било прво убиство таксисте у Београду, а актери тог злочина су и последњи над којима је изведена смртна казна у главном граду Србије.
Прича која следи почела је иза решетака кад су се у затвору упознали двадесетдеветогодишњи Драгољуб Гутић, познатији Драган, и тридесетчетворогодишњи Сава Лисовац.
"ОВАЈ ХОЋЕ ДА МЕ УКЛОНИ, МОРАЋЕМО МИ..." Ово је била кап која је прелила чашу - да ли је Сколе организовао убиство Аркана?
ХОРОР У ЈАГОДИНИ! Девојчици (14) петарда откинула шаку - пребачена за Београд
ОТКРИВЕНА ЏОНИЋЕВА ДУГО ЧУВАНА ТАЈНА! Мештани тврде: Похлепа га је упропастила, месецима је ковао паклени план
Гутић је био пропали студент Економског факултета и очајни коцкар који је због тога, али и због избегавања војне обавезе, завршио на робији. Лисовац, иначе отац једног детета, имао је готово деветогодишњи затворски стаж као последицу разбојништава, насиља, тешких крађа и фалсификовања.
Идеја да њих двојица пресретну и опљачкају курира Робних кућа "Београд" родила се у дугим затворским ноћима. Курир је сваког дана у ташни, без оружја и пратиоца, носио и до 100.000 динара у банку. У данашње време та сума еквивалентна је оној од неколико стотина хиљада евра.
У то време, тачније од самог краја рата 1945. па до 1968. године, никоме није падало на памет да пљачка банке и благајнике у Београду. Дешавале су се провале у станове, џепарења. Људи су се убијали из страсти и ниских побуда, али није се никад догодила пљачка банке или курира. Тако нешто било је тешко и замислити и био би то подвиг вредан сензације.
Хитац са задњег седишта
Кад су до детаља разрадили план разбојништва, Гутић и Лисовац су морали да смисле и начин на који ће да побегну после пљачке. За бекство им је био потребан аутомобил. Ниједан од њих није умео да обија кола, па су решили да убију таксисту и присвоје његово возило. Лакоћу којом су осмислили да убију човека никад нису умели да објасне на суду.
Тог 7. децембра 1967. године, Гутћ и Лисовац сели су на задње седиште такси возила којим је управљао Тиосав Јанковић. Један од њих двојице испалио је кобни хитац. Никад није утврђено који од њих је пуцао, јер су се током суђења међусобно оптуживали. Одвезли су се потом до Фрушке горе и пошто су мртвог таксисту опљачкали, његово тело бацили су у бунар код Чортановаца.
Губерина због Гутића ишао и у Маршалат
Адвокат Вељко Губерина, који је преминуо 31. децембра 2015. године, описао је овај случај у једној од својих књига "Бранио сам...".
- Пошто је то био мој први случај изречене смртне казне, а познат сам као противник смртне казне, свом снагом сам се заложио да се његов живот спаси. Када је пресуда постала правоснажна, а после подношења молбе за помиловање, ишао сам и у Маршалат (да би ми савест била мирна) да све урадим што ми закон омогућава - тврдио је Губерина.
Додао је да памти Гутићеве речи: "Молим Вас, преклињем, за један млади живот. Знам да је сада мој живот у Вашим рукама и молим Вас вратите ми тај живот".
- Те речи одјекују ми и данас, завршавајући мој Дневник речима: "Злочин без обзира колико био екстреман, смртном казном се не решава!"- написао је Губерина.
Ово је, иначе, био први случај убиства таксисте док је радио у читавој некадашњој Југославији.
"Пали" у Зеници
Већ наредног дана 8. децембра, опљачкали су курира Робних кућа "Београд" у Новом Београду. Они су пресрели курира, затим га претукли и нанели му тешке телесне повреде, отели му паре и побегли.
Тадашња штампа назвала је атак на курира "чикашким случајем гангстеризма". Уследиле су велике демонстрације колега Тиосава Јанковића, а читава држава и полиција дигнути су на ноге. Идентитет двојице убица брзо је утврђен, а они су ухапшени 1. фебруара 1968. године у Зеници у Босни и Херцеговини.
У децембру 1968. године Врховни суд потврдио је смртне казне за обојицу. Суд је прихватио верзију Драгољуба Гутића, кога је бранио чувени адвокат Вељко Губерина. Таксисту је, према тој верзији, убио Лисовац, због своје раније тешке криминалне прошлости. Гутићу то, међутим, није спасло живот, јер је осуђен на смрт као саучесник у злочину.
Обојица су стрељани у посебној подрумској просторији Централног затвора у Београду 27. фербруара 1969. године. То је уједно била и последња реализована смртна казна у самом Београду. У држави је било смртних казни које су изведене, али у престоници никад више.
