Рекли су да ми је БЕБА УМРЛА у породилишту, али ја знам да је ЖИВА и да је у СРБИЈИ!
Љубиша Милосављевић тврди да његово дете није умрло у породилишту већ да је жртва трговине људима
Љубиша Милосављевић већ 16 година води битку како би доказао да му је једино дете жртва трговине људима и да, како тврди, није умрло у породилишту.
Мајка (21) скроловала по Фејсбуку и видела УБИСТВО СВОЈЕ БЕБЕ УЖИВО
НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ СВОЈИМ ОЧИМА: Беба која излази из стомака царским резом ће вас разнежити (ВИДЕО)
Његова супруга породила се царским резом 31. марта 2001. године, а дете је одмах однето на неонатологију и стављено у инкубатор.
- Када су ми показали дете било је здраво као дрен. Порођај је био компликован, трајао је четири сата. Супруга ми је у медицинској струци и ни њој није јасно зашто се тако дуго чекало да се изврши царски рез, међутим све је на крају завршено добро и беба је рођена здрава – прича Љубиша за SrbijaDanas.com.
Мајка није могла да види дете ни док је било живо
После два дана, 2. априла 2001. године, Љубиши из Лесковачке болнице саопштавају да му је дете умрло.
- Супрузи од момента порођаја нису дозвољавали да виђа дете. Бабица јој је на порођају чак рекла: „Уместо да чувате унуче и ћерку удајете, ви се сада порађате“, желећи да је понизи што је тада имала 44 године. Све је још од самог порођаја текло чудно јер није добила адекватну пажњу лекара. Један доктор је започео порођај, други га завршио тако што је урадио царски ред, мимо свих протокола. Када ми је начелник гинекологије саопштио тужну вест, изричито сам тражио да се тело детета ни дира јер захтевам обдукцију – објашњава Љубиша.
Сумњив узрок смрти, нема имена детета у Књизи обдукције
Према његовим речима тада почиње низ чудних догађаја и озбиљних процедуралних грешака због којих и даље сумња да му је дете заиста умрло у породилишту.
- После 15 дана стиже извештај са обдукције из Ниша. Међутим, име мог детета није било уписано у Књизи обдукција и та грешка је исправљена тек после 20 дана. Исто је проблем што ни патолог који је радио обдукцију није ставио свој потпис у Књизи обдукције у Лесковачкој болници. Узрок смрти да се дете удавило од плодове воде такође је сумњив јер се управо то наводи као најчешћи узрок код деце која су уствари отета и дају се на усвојење, да не кажем продају.
Потом је дошло до недоумице где је рађења обдукција тела преминуле бебе. Љубиша, иначе, посмртне остатке свог детета никада није успео да види.
- У извештају који сам тек 2009. године успео да добијем од болнице пише да је обдукција рађена на Институту за судску медицину у Нишу. У службеној белешци полиције стоји да је рађена у Здравственом центру Лесковац. Нико из полиције и Тужилаштва никада није проверио где је заправо рађења обдукција. Међутим, ја верујем да обдукције никада није ни било и да је то само папиролошки одрађено.
Датум смрти уписан као датум рођења, нема имена мајке
Следећа мистерија, према тврдњи Љубише, односи се на то што у изводима из Матичне књиге рођених и Матичне књиге умрлих не стоје тачни датуми рођења и смрти његовог детета.
- Ништа се нигде не уклапа. У изводу из Матичне књиге рођених пише да ми је дете рођено 2. априла 2001, а на тај дан је уствари умрло. У накнадним белешкама пише да је дете умрло 25. априла 2001. године, што апсолутно није тачно. На изводу не стоји ни име мајке, као да је непознато ко је мајка. Зашто су уписали датум смрти као датум рођења? Убрзо сам схватио да се ти датуми штелују да би се средили чисти папири за дететово усвојење.
Љубиша је од 2001. године поднео десетине кривичних пријава и сам води битку против, како каже, криминалне групе која се бави трговином деце.
- Борићу се до последње капи крви. Знам да ми је дете живо и чак знам и да је у Србији. Намеравам то да докажем макар ми било последње у животу. То је једино дете које имам, а ова борба је сада мој једини живот.
Мистериозно оштећени ДНК калупи
Додатна сумња на цео случај пала је претпрошле године када је Лесковачки суд наредио Судској медицини у Нишу да се ДНК калупи пошаљу на Биолошки факултет у Београд на ДНК анализу.
- Вештачење ДНК калупа требало је да буде достављено у року од 15 дана. Суд је годину дана чекао на то, а одговор је добио тек када су покренуте процедуре за кажњавање одговорних што то касни. Лако можете да погодите шта је као одговор добио суд. Одговор је да су ДНК калупи мог детета оштећени и да анализа не постоји.
Апел да се случај истражи
Љубиша каже да ће правну борбу за своје дете водити, ако треба, док је жив.
- Људи на озбиљним положајима у правосуђу су ми потврдили да овај случај није чист и да ту нешто озбиљно не ваља. Ја зато и овом приликом апелујем на министре полиције и правосуђа да натерају надлежне да се ово истражи до краја. Министри се мењају, а проблем несталих беба остаје. Ја ћу своје дете пронаћи, али мој случај нажалост није једини – закључује Љубиша.