Влада Будала постао "најпаметнији" припадник "Земунског клана": Девет година полиција није имала траг о овом човеку, а ево како је успео да надмудри све чланове "екипе"

Потерница за припадницима "Земунског клана", објављена само неколио сати после атентата на премијера Зорана Ђинђића, означила је лов на чланове криминалне групе. На врху пирамиде зла били су Милорад Улемек Легија, Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум, а већ у другом реду био је Владимир Милисављевић, звани Будала.

Његово име први пут после атента споменуто је када су се у новембру 2006. године појавиле информације да му је спреман атентат у Загребу и да је тада избегао ликвидацију експлозивом у Загребу. Тада су у престоници Хрватске ухапшени Никола Веин и Тибор Фур, који су Милисављевићу спремали експлозив, наводно, за освету због смрти „сурчинца“ Зорана Шијана. Веин је хрватској полицији рекао да му је експлозив доставио извесни Слободан Марковић из Србије.

Уследило је затишје, а онда се име Милисављевића појавило пре хапшења Сретка Калинића и Милоша Симовића у Загребу. Тамошња штампа је још тада нашироко писала да се Милисављевић налази у Хрватској. Милисављевића је додатно тешко било пратити годинама, јер није имао сталну партнерку. Занимљиво је то да је, по хапшењу Калинића и Симовића, Влада Будала постао "најпаметнији" припадник клана, јер је последњи остао на слободи. А то је и потрајало.

Многим "Земунцима" полиција је ушла у траг пратећи жене, међутим, са Владом то није никако ишло, па је свима показао да је далеко од будале. За седам година бекства Милисављевић је "виђан" је у готово свим државама региона, па чак и у родном граду. Знало се да је потпуно променио лични опис. Носио је џинс, имао брадицу, деловао наивно, попут студента који долази у велики град.

Он је дефинитивно и пре био најинтелигентнији члан клана из Шилерове и о њему се заправо најмање зна, јер се, за разлику од осталих, никад није експонирао. Својевремено је студирао и говори више светских језика, због чега се врло добро сналази у којој год средини да се нађе. Добитна формула за успешно скривање је и његов тренутни изглед и понашање, који су све пре него упадљиви. Сада је сасвим јасно да је он једини живи бегунац, а да су Нинослав Константиновић и Милан Јуришић одавно ликвидирани", наводио је 2012. године извор из полиције.

Занимљива је и прича о томе како је добио надимак Будала. Годинама се причало да је завршио факултет, што у криминалним круговима има призвук "будале". Студирање и образовање у подземљу се сматра бесмисленим. Међутим, не постоје потврде да је Милисављевић стварно завршио факултет, али је извесно да је имао индекс једног факултета, што је било довољно да га прогласе "будалом".

Владимир Милисављевић рођен је 1976. године у Земуну. Истина коју открива његов досије гласи: Влада Будала нема завршен факултет већ машинско-техничку школу. У евиденцији нема информације да је било када студирао, мада је чињеница да се он хвалио поседовањем индекса, што не мора да значи да је било када ушао на факултет.

Док је био врло млад, умео је да направи невероватне глупости, али да и пристане да за вођу клана Душана Спасојевића уради такве лудости на које други нису смели ни да помисле. У међувремену је неговао имиџ доброг, начитаног дечка из комшилука.

Милисављевић је, подсетимо, ухапшен 2012. године у Валенсији, заједно са Луком Бојовићем, Синишом Петрићем Зеницом и са још неколико припаднига групе, блиске Земунцима.

Интересантно је да српска полиција и службе једно време нису имале никакву информацију о Влади Будали, па чак ни да ли је жив. Сумњало се да је самлевен заједно са Јуришићем, закопан са Константиновићем или потпуно одметнут у Аустралији.

Ипак, путем оперативне обраде у једном тренутку улетео је податак о Црвенперки, како су га у остатку клана очигледно звали када је његов карактеристичан надимак постао лако препознатљив. Надимак Црвенперка добио је када се појавио у неком фином црвеном џемперу на мафијашком окупљању док је остатак екипе био у кожњацима и тренеркама. Податак о живом Црвенперки био је довољан полицији да настави циљану потрагу. Циљана потрага била је отежана чињеницом да се Милисављевић дочепао докумената сплитског бескућнка Маријана Баришића и највероватније кратко време скривања живео као социјални случај, те овај истинити несрећник са хрватског приморја није могао да добије документа и оброк из народне кухиње јер је неко већ користио његова документа за бег. Бег "Земунаца", али и учествовање у убиствима клана, која су се наставила и после акције "Сабља", представљали су "Сурвивор", или игру смрти. Милисављевич се показао као најпаметнији јер је скоро 9 година био у бегу.

Милисављевић је 18. јануара 2008. осуђен на 40 година затвора за учествовање у убиствима, отмицама и терористичким делима, односно да је та дела починио као припадник "Земунског клана".

Извор: Србија Данас/Телеграф