БРУКА И СРАМОТА! Србин гласао "ЗА" Приштину у Савету Европе, а ОВАКО објашњава свој став
Потпредседник Парламентарне скупштине Савета Европе Сњежана Новаковић Бурсаћ, чланица делегације БиХ из Републике Српске, огласила се за РТ Балкан из Стразбура и оценила да је , по њеном мишљењу, "став Саше Магазиновића по питању гласања о пријему тзв. Косова неприкладан, имајући на уму да врло вероватно зна колико је то питање важно и узнемирујуће за српски народ у целини".
Председавајући Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарној скупштини Савета Европе Саша Магазиновић из Социјалдемократске партије Нермина Никшића, Србин из Сарајева, најавио је да ће гласати за улазак самопроглашеног Косова у Савет Европе.
Магазиновић нас је благоизволео објашњењем, па је пост на Иксу насловио "Чланство Косова у Савету Европе", и детаљно објаснио своје побуде да глас да самопроглашеном Косову, које Босна и Херцеговина не признаје за независну државу.
-Гласаћу на основу уверења да сви грађани Косова заслужују могућности које пружа Савет Европе, да и Албанци и Срби и сви остали коначно добију приступ Европском суду за људска права, да живе у демократски напреднијем друштву него што је данас, и да осете напредак у владавини права - поручио је Магазиновић, наравно ограђујући се:
-У самом мишљењу се наводи да гласање о чланству Косова у Савету Европе не прејудицира ставове појединих држава чланица у вези са статусом Косова.
Магазиновић је додао да уколико усвоје ово мишљење, "претпоставка је да се половином маја донесе коначна одлука, која је у надлежности Комитета министара у којем државе чланице представљају министри иностраних послова или стални дипломатски представници у Стразбуру - позивајући индиректно шефа дипломатије БиХ Елмедина Конаковића да и он гласа "за", иако је то у супротности са Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом.
На другој страни, потпредседник Парламентарне скупштине Савета Европе Сњежана Новаковић Бурсаћ, чланица делегације БиХ из Републике Српске, огласила се за РТ Балкан из Стразбура и оценила да је , по њеном мишљењу, "став Саше Магазиновића по питању гласања о пријему тзв. Косова неприкладан".
-Мислим да је битно рећи да ми парламентарци имамо право да поступамо на бази личних, односно политичких ставова наших странака и бирачког тела ког представљамо, како у домаћим парламентима, тако и у Парламентарној Скупштини Савета Европе. То право има и колега Магазиновић, али по мом мишљењу његов став по питању гласања о пријему тзв. Косова јесте неприкладан, имајући на уму да врло вероватно зна колико је то питање важно и узнемирујуће за српски народ у целини - оцењује Новаковићева.
На прошлом гласању, Новаковићева је гласала "против" и то је поносно истакла. Када је овај круг гласања у питању, нажалост, прогнозе нису добре.
-На састанку Комитета за политичка питања и демократију који је одржан крајем прошлог месеца сам гласала против мишљења којим се препоручује пријем тзв. Косова у Савет Европе. Претпостављам да ће данашњем заседању Парламентарне скупштине Савета Европе то мишљење добити потребну двотрећинску већину, али о одлуци о евентуалном ће одлучивати Савет Министара. Наравно да ћу и овај пут бити против - наглашава за РТ Балкан Сњежана Новаковић Бурсаћ.
Она додаје да ће и колега Бранислав Бореновић из Републике Српске такође гласати против, изражавајући жаљење што амандмани које су поднели нису усвојени.
Бурсаћева, која је члан и Политичког комитета и демократије из БиХ, истакла је да је реч о слому међународног права и принципа територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих земаља на штету Србије, једне од чланица Савета Европе чији су Косово и Метохија, према Уставу, саставни део.
-Самопроглашено Косово не испуњава услове да је држава у смислу Повеље УН, па не може бити држава у смислу члана четири Статута Савета Европе. Та територија је насилно одвојена од суверене и међународно признате државе Србије, коју Србија, БиХ и многе друге државе нису, нити ће признати - истакла је она у данашњем саопштењу.
Бурсаћева је указала да су кључна питања за целокупну међународну заједницу у вези с овим случајем – хоће ли се и убудуће поштовати принцип територијалне целовитости држава, с обзиром на данашње одлуке и има ли ова генерација политичара овлашћење да мења и прилагођава Статут Савета Европе према захтевима насилно оцепљених територија и по нечијој потреби?