Сутра је Свети Јован: У поноћ морате да урадите једну важну ствар, ако желите да сазнате будућност
Православни верници сутра славе Светог Јована Крститеља Претечу, једног од најбитнијих хришћанских светаца.
Свети Јован се назива Крститељем зато што је у реци Јордан крстио Исуса Христоса. Историчари хришћанства подељени су када је порекло овог светитеља у питању. Једни сматрају да је он био Исусов брат од тетке, док други тврде да је то немогуће доказати. Међутим, једно је сигурно - Свети Јован је многе хришћане крстио у реци Јордан, што доказује да је он постојао као историјска личност.
Наши преци су на тај дан изводили разне ритуале покушавајући да сазнају шта их чека у будућности и молећи свеца да им помогне у остварењу жеља. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Што се тиче имена Претеча, сматра се да га је добио јер је најављивао долазак Исусов и наводно га међу првима препознао као сина Божјег.
Јовањданско јаје прориче будућност
Онај ко верује у чуда и жели да сазна своју судбину не би ли на њој порадио, сваке године пред Светог Јована треба да следи стари ритуал али и да припреми мелеме од биља који ће га ослободити утицаја негативних зрачења.
Свети Јован се одвајкада сматрао Божјим кумом, и зато сваки човек, на његов дан треба да мисли о својим жељама.
У ноћи између Богојављења и Јовањдана небо се отвара и Бог ослушкује, а Јован препознаје оне које је преко свештеника или Духа светога крстио, и моли Господа да им подари здравље и испуни жеље.
Ритуал са јајетом прориче будућност У ноћи између Богојављења и Јовањдана изводи се мноштво ритуала, а најчешће онај којим се проричу будући догађаји.
Овај обред био је нарочито популаран међу старим и болесним људима, који су желели да сазнају да ли ће дочекати следећи Јовањдан.
У поноћ између ова два празника одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу.
Предање каже да је Јован крстио и оне који су се покајали што одмах нису веровали у хришћанство.
Живео је потпуно аскетским животом, хранио се искључиво инсектима и медом, а увек је био обучен у камиљу кожу.
Историјски подаци сведоче да је Јован погубљен у време краља Ирода. Осуђен је на смрт због практиковања хришћанства које је тада било заробљено, а убијен је тако што му је одсечена глава.
Његова десна рука, она којом је захватио воду из Јордана када је крстио Исуса Христоса, и даље је у власништву Српске православне цркве, а чува се у манастиру на Цетињу.
Руку су у Европу су донели малтешки витезови, који су је поклонили руском цару Николају. Касније су је Србима на чување, односно краљевској династији Карађорђевић, поверили руски витезови који су емигрирали из Русије, а у виду знака захвалности што је наша држава примала све избеглице.
Рука Светог Јована најпре је чувана у српској патријаршији, да би 1941. пред најездом Немаца однета у манастир Острог где ју је на чување оставио краљ Петар II Карађоређвић.
Руку Светог Јована пронашла је 1952. године нова комунистичка власт која ју је присвојила и држала на непознатом месту, све док црногорски комуниста Марко Орландић није 1978. наредио да се ова реликвија врати цркви.
