ЕВО ШТА ЈЕ ИСТИНА О ЈЕДНОЈ ОД НАЈВЕЋИХ УРБАНИХ ЛЕГЕНДИ СФРЈ: Бањалучанке јесу најлепше, али их нема седам на једног!
Мит настао након Другог светског рата
О Бањалуци постоје две урбане легенде, а обе је представљају као град жена. Прва је да су Бањалучанке најлепше жене на простору некадашње Југославије. Друга је да у највећем граду Босанске крајине жена има седам пута више него мушкараца.
Прочитајте и:
- СКАНДАЛОЗНА ИЗЈАВА САНДЕ РАШКОВИЋ ИВИЋ: Изборе у Београду упоредила са Стаљинградском битком
- ЕКСКЛУЗИВНО: Списак 250 исламских ратника са Балкана у Сирији и Ираку (1)
- ЕКСПЕРТИ ИЗ БЕОГРАДА О САОБРАЋАЈЦИ У ЦРНОЈ ГОРИ: Вељко из Велике Плане није крив за несрећу у којој су погинули он и његова девојка Ирена!
У истинитост прве могу да се увере сви који дођу у град на Врбасу. Посебно лети, кад се Бањалучанке „разголите“, па Господска улица подсећа на манекенску писту. Друга легенда је измишљотина, која нема никаквог основа, чији аутор је непознат, али која упорно опстаје упркос свим пописима становништва, који је демантују.
Познати бањалучки песник Ранко Прерадовић ми је пре 15 година дао занимљиво објашњење, по којој је друга легенда настала из прве, као њена природна последица.
-Жене у Бањалуци су тако заносне да се нормалном мушкарцу при сусрету са том лепотом разум замути, па им се уместо једне причињава њих седам!
Бањалучки новинар Раденко Купрешак има другачије, али такође песничко и романтичарско објашњење.
-Пре него што је наружена подизањем огромних стаклених и бетонских вишеспратница, Бањалука је била један од лепших градова на овим просторима. Препуна зеленила. Људима који су долазили, под утиском те лепоте, лепе Бањалучанке су се чиниле још лепше и бројније него што јесу.
У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОГОРЧЕНИ НА „ПОР“: За Божић смеће по градским улицама
Срето Костадиновић, пореклом из Рора код Гламоча, који силом (по)ратних прилика живи у Бањалуци, сматра да су највећи „кривци“ за настанак легенде о седам жена на једног мушкарца, некадашњи војници, који су војску служили у том граду.
-„Козара“ и „Мањача“ су биле огромне касарне ЈНА, кроз које је некада, због одслужења војног рока и војних вјежби, годишње пролазило и по неколико десетина хиљада мушкараца. Приликом изласка у град виђали су високе и витке Бањалучанке, маштали о њима и војничким причама ширили мит о њиховој лепоти и бројности.
Костадиновић мисли да је томе допринела и чињеница да су за већину војника Бањалучанке остајале „неосвојива тврђава“.
Путопис: Од мог Купреса до Вучићевог Бугојна
-Пре 50 или 40 година у Босанској крајини било је врло изражено патријахално васпитање, девојке су држале до свог и породичног угледа, ретко су се упуштале у сексуалне односе пре брака, а посебно са војницима. Биле су им недостижне. А оно што је лепо а недостижно, увек се чини лепше него што јесте. У овом случају и бројније – објашњава своју теорију кршни Гламочак, док у бањалучком кафићу “МГ“ испија пиво и главом показује на згодне конобарице. Последњи званичан податак о броју жена у Бањалуци потиче из пописа обављеног 1991.године, када је утврђено да их је само 1.472 више од мушкараца. Мушкараца је било 97.110, а жена 98.582. Има тумачења да је мит о доминицији жена у Бањалуци настао након Другог светског рата и великог страдања Срба у Босанској крајини. По тој теорији мушкарци су масовно одлазили у војску и гинули.
-То није тачно. Усташе су убијале све редом. Нису правиле разлику између мушкараца, жена, деце...Можда је број мушкараца који су страдали био мало већи, али не толики да би број жена у Бањалуци у првим поратним годинама био два, а камоли седам пута већи од броја мушкараца – каже професор математике Момчило Марић, који је у Бањалуку “саселио“ са Купреса.
-Кад седите у башти неког кафића у Бањалуци, за пет минута три пута пожелити да се ожените – каже Микановић, који је пажњу јавности изазвао и следећом изјавом.
- Лепе жене су једина компаративна предност Бањалуке и једина туристичка развојна шанса...Немамо планине за скијање, немамо море за пливање, али зато имамо жене.“
Ваљда је хтео рећи за гледање.
Неспорно је да су лепе жене, уз „Нектар“ пиво, најпознатији бањалучки „бренд“. Због посла или на пропутовању за родни Купрес, често из Србије долазим у Бањалуку. Ретко кад сам пошао из Велике Плане а да ме неко од пријатеља није питао кад ћу да га поведем са собом јер жели да види Бањалучанке и провери истинитост прича о њиховој лепоти.
Професор Милорад Терзић из Београда, Невесињац који је више пута био члан разних жирија за избор најлепших девојака, истиче да су велики градови због броја становника, али и шансе коју пружају за лагодан живот без мотике, посебно за лепе жене, које су спремне да искористе, па и уновче своју лепоту, средина где увек можете срести много лепих жена.
НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА ГРАЂАНИМА СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ: Од Владе Србије још 60 милиона
-Највише их је у Београду. Нови Сад не заостаје за Београдом. Мостарке и Сплићанке су изузетне, згодне и имају тај непревазиђен медитерански шарм. Али, када бих морао да гласам, ипак бих свој глас дао Бањалучанкама – каже Терзић.
Кад су њене суграђанке у питању, Бањалучанка која студира у Београду и освајала је награде на изборима за мис, али не жели да јој наводимо име, има мишљење из којег се да закључити да девојкама из главног града Републике Српске, поред лепоте, не мањка ни самоуверености.
-Колико нас је више од мушкараца не знам, али кад је лепота у питању Бањалучанке су стварно најлепше. А доказ управо гледате – каже шеретски.