Европска визија најбоља за Србију и регион: Наша земља ће до 2025. бити спремна за ЧЛАНСТВО

Председник Бечког економског института (WIIW) Ханес Свобода сматра да би Србија требало између 2020.и 2025. да буде спремна за пуноправно чланство у ЕУ.

Он је изразио наду да ће се процес интеграције наставити и да ће обухватити и све остале земље Западног Балкана.

- Србија је за нас не само највећа земља у региону, већ и важна по питању економског и културног развоја. Надам се да ће се наставити даље у правцу европске интеграције - казао је он.

Европска визија, за разлику од свих осталих путева, најбоља визија за будућност свих у региону, сматра Свобода.

Истовремено указује да ЕУ није рај, те да приступање не решава све проблеме.

Сматра да би Унија са земљама Западног Балкана, а тако и Србијом, требало да упсостави безбедносну заједницу, као припрему и прелазно решење за пуноправно чланство.

Свобода је, у разговору са српским новинарима, рекао да би било корисно да се упостави безбедносна заједница ЕУ и Западног Балкана, јер много људи у ЕУ стрепи да се пријемом нових чланица увози и ствара више несигурности, него што се извози.

Бивши председник социјалдемократске фракције у ЕП указао је да су заједнички проблеми ЕУ и Западног Балкана безбедносна питања, као што су трговина људи, наркотика, мале групе исламских фундаменталиста који постоје на Косову, Албанији и другим деловима Балкана, али и заштита граница.

- Због тога су редовни састанци министара унутрашњих послова региона и ЕУ важни. Сматрам да би могао да се успостави заједнички секрератијат или у Бриселу или Београду, који би се бавио на институционални начин овим проблемима. Не треба само да се састају и разговарају, већ је неопходно да активно делују - каже Свобода.

Поводом изјаве председника ЕК Жан Клода Јункера да би Србија могла постати чланица ЕУ 2025.године, он изражава уверење да би Београд између 2020. и 2025. могао успунити све потребне услове за чланство.

- Одлучујуће је да приступни процес остане у покрету, настави да живи. Многи у региону имају осећај да су одсечени и изоловани од остатка, због застоја - каже он.

У економској области важно је још тешње повезивање региона и ЕУ, то је могуће и до тога треба доћи.

У области безбедности имамо заједнички интерес да се боримо против екстремизма и криминала, те то треба институционализовати. 

- Постоји и нековенционалније размишљање, а то би значило брз пријем у ЕУ, али без ''пуних'' обавеза и права. Такво размишљање предвиђа да би земље учествовале у заједничкој политици у многим областима, али не и у многим стварима као што су права на слободу кретања радне снаге, или финансијској области, јер пуноправно чланство стекле тек након што би спровеле све реформе - објаснио је Свобода.

Према његовим речима, битно је да се изађе из актуелне блокаде и размишља о путевима како предузети даље кораке ка приступању, са циљем да грађани региона виде да нису заборављени.

Косовски проблем

На питање да ли је Косово највећа и једина препрека Србији на путу ка ЕУ Свобода је подвукао да је увек био против тога да се питање Косова стави на првом месту приоритета.

Јоксимовић ОПТИМИСТА: Србија до краја године отвара три или четири нова поглавља

- Уверен сам да ће бити развоја у решавању косовског питања током приступном процеса. Морају и политичари на Косову да се сконцентришу на своје задатке, како би грађаним створили што боље услове - рекао је он, додајући да сарадња Београда и Тиране представља важан допринос стварању оквира за решавање косовског питања.

Свобода је подсетио да је за Хрватску на путу ка ЕУ било одлучујуће да подстакне унутрашњи реформски процес, у чему дуго није успела, укључујући и интеграцију српске мањине.

Такође је указао да код Македоније блокада због имена не сме бити изговор за неспровођење унутрашњих реформи.

- Тако и косовски проблем не сме спречавати да се спроведу унутрашње реформе у Србији. Србија треба да настави реформски процес и да не ставља Косово у средиште свог деловања - саветовао је бивши извештилац Европског парламента за Хрватску.

Нагласио је и да је одлучујуће да се не стварају никакве нове границе, већ покушавају укинути постојеће, тиме што ће се појачати сарадња региона, али и између региона и ЕУ, како би Западни Балкан био још привлачнији за улагање.

Свобода је рекао да због историје има још превише предрасуда и покушава разграничења, али да би све земље региона, а тако и Хрватска која је већ чланица ЕУ, требало да се уздрже од пренаглашавања конфликата.

Истовремено је подвукао да се у ЕУ увек полазило од тога да свака земља која приступи ЕУ не користи билатералне конфликте за спречавање напретка друге државе.