СЛИО СЕ НАРОД ВЕРНИ НА ПРОСЛАВУ: Почела литургија у манастиру Прохор Пчињски
Литургију предводи патријарх Порфирије
Литургија поводом обележавања 950 година од оснивања манастира Прохор Пчињски и 700 година од упокојења краља Милутина, који га је у 14. веку обновио, коју служи патријарх Порфирије, почела је данас око 9 сати у том манастиру.
УСТОЛИЧЕЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА БИЋЕ НА ЦЕТИЊУ: Откривен и датум, присуствоваће патријарх Порфирије
ПРЕДСЕДНИК ДАНАС ПРИСУСТВУЈЕ СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ: Вучић на обележавању 950 година Прохора Пчињског
Хоспитализован епископ шабачки Лаврентије: Од јуче се налази на Војномедицинској академији
Велики број верника присуствује литургију у манастиру, који је према предању подигао у 11. веку, односно 1070. године, византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском „Мироточивом“, који му је прорекао да ће постати цар.
У оквиру свечаног обележавања биће одржана и свечана акдемија којој ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, који је и покровитељ прославе, а портпарол Епархије врањске свештеник Далибор Јовић, раније је казао за Танјуг да би свечаност требало да буде прилика и да председнику Србије буде додељен орден Епархије врањске "Преподобни Прохор Пчињски".
Манастир Свети Прохор Пчињски налази се на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у атару села Старац, 30 километара јужно од Врања, а ради као културно-просветни центар краја у којем се налази и у склопу њега ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.
У саставу српске државе је од када је Стефан Немања у ратовима са Византијом између 1180. и 1190. године освојио област Врања.
Доласком Османског царства у Србију завршава се раздобље просперитета за манастир, у коме је био и снажан духовни и културни центар средњовековне српске државе.
Према неким изворима, кнез Лазар Хребељановић подигао је спољну припрату, испред Милутинове цркве, исто као и у Хиландару, а предање каже и да је кнез, на путу за Косово Поље ту причестио и војску.
Постоји неколико записа који сведоче о великом страдању манастира 1817. године, као и о томе да је у српско-турским ратовима 1876 – 1878. године, манастир био један од важних центара устанка.
На мети Бугара нашао се током оба светска рата и 1915. и 1941. године Стављен је под заштиту Закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.
Свеобухватна ревитализација манастира, чиј је комплекс други по величини у СПЦ, почела је 1986. године. Поред потпуне обнове Врањанског конака, тада су реализовани и најнеопходнији радови на храму и осталим објектима у комплексу, уљуцујуци и стару воденицу.
Уређени су порта и велики простор испред манастира, као и минихидроелектрана са акумулацијом како би се избегла свака врста загађења. Последњи је реконстурисан Краљев конак, који је изгорео у пожару 2014. године. Током ратних сукоба на тлу СФРЈ био је уточиште избеглица из Хрватске и са Косова и Метохије.
У манастриру се налазе и мошти Св. Прохора и то у малој поклоничкој капели, а из њих већ скоро цео миленијум извире чудотворно миро.
Централна прослава великог јубилеја која је требало да буде обележена 2020. године, одлуком Организационог одбора СПЦ, како наводе у епархији врањској, одложена је за 2021. годину због пандемије коронавируса.
