НА ДАНАШЊИ ДАН ЈЕ УМРО ДРУГ ТИТО: Због ових 10 ствари и данас ПЛАЧЕМО ЗА ЈОСИПОМ БРОЗОМ (ФОТО)

На данашњи дан је пре 37 година у Љубљани умро Јосип Броз Тито, доживотни председник Социјалистичке федеративне републике Југославије.

О политичкој заоставштини Тита још увек се воде жестоке расправе, али и они који га воле и они који га мрзе сагласни су у једном – у републикама некадашње СФРЈ најбоље се живело у његово време.

ОТКРИВЕНА ТАЈНА НАКОН ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА: Ево како је Јосип Броз Тито ЗАПРОСИО Јованку! Бићете ШОКИРАНИ

МРАЧНА ТАЈНА ЈОСИПА БРОЗА: Умало изгубио РАТ због БИВШЕ ЖЕНЕ

1. Отвореност према Истоку и Западу

Југославија је била земља која је имала пријатеље на буквално све четири стране света. Тито је гајио добре и са Истоком и са Западом. Југославија је само на папиру била земља комунистичког блока, али је у суштини била потпуно отворена према САД и западним земљама.

Југославија је била један од оснивача Покрета несврстаних, земаља које нису хтеле да се сврстају ни у источни ни у западни блок. Савез са такозваним несврстаним земљама био је, како се касније испоставило, кључ успеха југословенске економије јер су наше компаније највише пословале са афричким и азијским земљама.

Иако није била члан НАТО, Југославија је имала споразум са алијансом да у случају инвазије на нашу земљу њихова војска слободно сме да уђе на нашу територију. Тито је овим споразумом желео да се осигура од евентуалне инвазије СССР-а у време Стаљина, док се у САД тај потез тумачио као симбол отворености СФРЈ ка Западу.

Јосип Броз Тито је као председник одлазио у посете највећим светским државницима, а мало је познато да је стицајем околности Џон Кенеди управо са њим имао последњу радну вечеру, неколико дана пре атентата у Даласу. Титова сахрана и данас се сматра највећом сахраном једног државника.

ДОЖИВЕО ЈЕ НЕОБИЧНО ДУГУ СТАРОСТ: Ово је ОМИЉЕНИ коњ председника Тита! (ФОТО)

2. Права радника

Радници у свим републикама некадашње СФРЈ свесни су да више никада неће имати права каква су имали у време Тита. Раднички синдикати били су најјачи у време Југославије, а радницима је било загарантовано радно место, редовна плата, плаћени бонуси, годишњи одмори… У време Тита није постојала могућност рада на црно, а компаније су запосленима давале много веће бенефиције него што су у то време имали радници у Европи и остатку света.

Многе компаније имале су своја одмаралишта на Јадранском мору или у бањама широм земље где су своје раднике слали бесплатно најмање једном годишње. Они који се сећају тог времена и данас напомињу да је радник у време Тита био цењен и поштован.

Рад на велике државне празнике био је забрањен за све осим хитних служби и тога су се сви придржавали. У време Југославије могли сте да „дубите на трепавицама“, али није било шансе да на 1. мај, 29. новембар или 1. јануар пронађете продавницу у којој можете купити хлеб. Намирнице су се куповале унапред за тих пар дана празника, а цела држава је имала могућност да слави у кругу породице.

3. Најјача индустрија Јужне Европе

Многе компаније из времена СФРЈ и даље су најуспешније у бившим републикама. У Србији је на пример симбол тог времена Енергпројект који је и даље једна од најуспешнијих грађевинских фирми.

Југославија је имала најмоћнију индустрију у Јужној Европи. Најуносније послове наше фирме имале су у Ираку, Либији, Сирији и осталим земљама Африке и Азије. Томе је највише допринела и већ поменута политика несврстаности коју је Тито водио.

Из земље су одлазили углавном најниже квалификовани радници који су у Немачкој, Швајцарској и другим земљама Европе могли да у својој професији остваре бољу зараду. Међутим, за разлику од данашњег времена, најобразованији су остајали јер су имали загарантован и добро плаћен посао.

У време СФРЈ факултет је био гаранција за добијање посла и практично да није постојао неко ко је дипломирао, а да није одмах добио запослење. Домаћи лекари су били међу најцењенијима у свету, али су ипак остајали у земљи јер су знали да другде не могу остварити много већу зараду.

ИСПОВЕСТ БИВШЕГ ПИОНИРА: Ова данашња омладина није ни за...

4. Бесплатно образовање и здравство

Образовање је у Југославији било потпуно бесплатно, а опција самофинансирања студија није ни постојала. Свако ко је желео да учи могао је да упише студије. Многи су на пример тада уписивали студије само да би одложили служење војног рока.

Југославија је образовним системом стварала кадрове који су били цењени свуда у свету. На наше универзитете тада су долазили и многи странци.

Здравство је у време СФРЈ било доступно свима. Специјалистички прегледи нису се заказивали месецима унапред, а сви грађани су имали обавезне периодичне лекарске прегледе.

5. Путовања без виза

Југославија је била једна од ретких држава чијим становницима нису требале визе ни за САД, ни за Велику Британију. Чак и у периоду када су ове државе тражиле визе и за наше грађане, оне су се добијале на граничним прелазима, при самом уласку у те земље.

Црвени пасош СФРЈ био је симбол слободе. Управо су због тога санкције Уједињених нација изузетно тешко пале нашим грађанима деведесетих година прошлог века пошто одједном нисмо могли да путујемо ни у једну државу Европе без чекања у реду за визу.

ХОЛИВУДСКЕ ЗВЕЗДЕ СЕ ОТИМАЈУ ЗА ТИТОВУ ИМОВИНУ! Роберт Де Ниро жели стан на Менхетну

6. Висок стандард живота

Србија се још увек није вратила на стандард из СФРЈ, а грађани свих република бивше Југославије радо се сећају времена када су на кредит могли да купе све – од аутомобила до намештаја за стан.

Грађани Југославије живели су неупоредиво боље од становништва осталих земаља комунистичког блока – СССР-а, Мађарске, Румуније… Југословенима су били доступни и сви западни производи који се у Москви тада нису могли наћи у регуларним продавницама.

У време Југославије летовања и зимовања била су саставни део живота. Они са тањим новчаником евентуално су прескакали зимовање, али се летовање подразумевало као нешто најнормалније.

7. Велики спортски тријумфи

Кошаркашки успеси генерације Моке Славнића, Драгана Кићановића и осталих седамдесетих година само су делић онога што су спортисти у време Југославије урадили.

Југославија је била озбиљан противник на свим пољима, од фудбала, преко кошарке, одбојке, ватерпола, па до атлетских дисциплина.

Колика је Југославија била сила најбоље сведочи то што медији и данас радо истичу каква бисмо фудбалска велесила били данас када би поново сви били у једној држави.

8. Војна велесила

Југословенска војска спадала је међу 10 најјачих у свету. Наменска индустрија из СФРЈ и даље је веома јака у новонасталим државама.

Југословенски војник увек је имао најмодернију војну опрему и наоружање. Наша снажна војска била је гарант мира на Балкану. Ниво који је имала југословенска авијација до сада није достигла ни једна бивша држава СФРЈ.

Тито је од од партизанске војске из Другог светског рата која је била првенствено намењена за герилске борбе успео да створи озбиљну силу. Југославија је и због војне снаге била посебно уважавана и поштована у свету.

9. Модерни путеви, пруге, болнице, школе

Србија је тек у последњих неколико година почела да добија нове клиничке центре, а до тада су сви претходни били саграђени у време СФРЈ.

Главна путна мрежа на Балкану изграђена је у време Тита, а Србија је тек сада почела да добија нове ауто-путеве. У Београду су изграђене Аутокоманда и Мостарска петља, два и данас најзначајнија саобраћајна чворишта главног града.

Све школе су тада биле добро опремљене и деца су имала све неопходне услове за учење. Многе рекреативне наставе деце плаћала је држава, односно школа у коју иду.

10. Култура за све

За разлику од СССР-а и других комунистичких земаља у Југославију су долазиле највеће светске музичке звезде тог времена међу којима су Шарл Азнавур, Елтон Џон, Тина Тарнер…

Филмска продукција Југославије могла је да се пореди са најјачим западним земљама. Многи најбољи глумци тог времена снимали су и у Југославији. Партизански филмови из седамдесетих година прошлог века могли су да се по буџету пореде са продукцијом из Холивуда.

Биоскопи, позоришта, музички фестивали били су доступни најширем кругу друштва. Одлазак на било коју манифестацију није представљао велики новчани издатак.

Култура је била доступна свима који су је желели. Постојао је и у то време шунд и кич, али држава је константно давала велики новац за снимање и промовисање квалитетних садржаја.