НАЈКРВАВИЈИ СУКОБ У ИСТОРИЈИ: У чему се Други светски рат разликује од других оружаних конфликата и ко су највеће жртве
Други светски рат представља један од највећих оружаних сукоба у људској историји.
Да је Други светски рат најмасовнији сукоб у историји човечанства сведоче и подаци који показују да је у питању сукоб у којем је било укључено највише држава, највише људи је учествовало, као и то да не постоје забележена већа разарања и већи број људских жртава.
ДАН ПОБЕДЕ: Судбина Европе и света решавала се у СССР, Црвена армија остала сама пред нацистичком најездом
ДАНАС СЕ СЛАВИ ВЕЛИКА И ВАЖНА ПОБЕДА: Девети мај - Дан победе над фашизмом и Дан Европе
КАКО ЈЕ ЦРВЕНА АРМИЈА ОСЛОБОДИЛА ЕВРОПУ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Међу 17 избављених градова и БЕОГРАД очишћен од нациста
Тачан број људских жртава Другог светског рата никада није са сигуношћу утврђен. У многим земљама се, из политичких разлога, манипулисало са бројкама, али већина процена наводи да је у Другом светском рату живот изгубило око 60 милиона људи, највише цивила.
Број рањених је био вишеструко већи, што, с обзиром на тадашњи број становника планете Земље, чини Други светски рат најкрвавијим сукобом у историји.
Када је у питању Други светски рат жртве нису једино што је изнедрио, већ је довео и до драматичних демографских промена у многим областима света. Целе етничке заједнице су или уништене или присилно расељене.
Најбољи пример представља готово потпуни нестанак Јевреја у Европи, а они који су преживели Холокауст су углавном емигрирали у САД или Палестину, где је касније створена држава Израел.
Савезничке жртве у Другом светском рату:
• СССР – укупно настрадалих око 25 милиона (9 милиона војника и 16 милиона цивила)
• Пољска – укупно настрадалих око 6 милиона (300 хиљада војника и 5,7 милиона цивила)
• Југославија – укупно настрадалих око 1,5 милиона (300 хиљада војника и 1,2 милиона цивила)
• Француска – укупно настрадалих око 600 хиљада (300 хиљада војника и 300 хиљада цивила)
• Грчка – укупно настрадалих око 470-480 хиљада (70-80 хиљада војника и 400 хиљада цивила)
• Велика Британија – укупно настрадалих око 390-400 хиљада (270 хиљада војника и 120 хиљада цивила)
• САД – укупно настрадалих око 300 хиљада (само војници)
Силе Осовине – жртве у Другом светском рату:
• Немачка – укупно настрадалих око 6 милиона (4 милиона војника и 2 милиона цивила)
• Јапан – укупно настрадалих око 2,7 милиона (2 милиона војника и око 700 хиљада цивила)
• Италија – укупно настрадалих око 450 хиљада (280 хиљада војника и 160 хиљада цивила)
Оно по чему се Други светски рат разликује од дотадашњих ратова јесу логори смрти, уништавање читавих етничких заједница, депортације и одвођење на прислини рад и пресељење. Немачки окупаторски систем био је посебно окрутан у Пољској, СССР и у Србији.
Тачан број убијених у логорима није познат, али се сматра да је већи од 6 милиона. Углавном су то били Јевреји, али ту је било и Рома, хомосексуалаца и осталих које су нацисти сматрали непожељним (ментално и физички онеспособљени) или нижим расама, (Словени, црнци…).
Од 1941. до 1945. над Јеврејима је систематски вршен геноцид, што је био део шире иницијативе која је обухватала прогоне и убиства других народа у Европи. Убиства су почињавана широм окупиране Европе, као и у самој нацистичкој Немачкој, а такође су почињавана и на свим територијама под контролом њених савезника.
Највећи и најпознатији логори су били Аушвиц, Белзец, Бухенвалд, Дахау, Мајданек, Треблинка и др. У концентрациони логор Аушвиц укупно је депортовано 1,3 милиона људи из разних делова Европе. Од тог броја, овде их је побијено 1,1 милион, од тога милион Јевреја.
Већина жртава је убијена одмах по приспећу у логор у гасним коморама Аушвица у којима је коришћен гас циклон Б. Остали су умрли од систематског изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, у егзекуцијама стрељањем и у медицинским експериментима.
На просторима бивше Југославије такође су постојали концентрациони логори, од којих је највећи био онај у Јасеновцу. Овај логор су основале хрватске усташе у лето 1941. године, по угледу на нацистичке логоре за масовно уништавања људи.
У логору су примењиване методе понижавања, терора и дивљег уништавања мушкараца, жена и деце, убијање затвореника хладним и ватреним оружјем, изгладњавањем до смрти.
После Јевреја, српске жртве у Другом светском рату су биле најбројније, а затим су ту и Роми. У устанку 22. априла 1945. погинуло је око 2000 логораша, а спасло их се само неколико стотина. Процењује се да је у Јасеновцу убијено близу 700 хиљада људи.
