Најмлађи све више на удару: У Србији годишње 300 деце оболи од канцера

Лекари у Србији годишње у просеку открију нешто више од 300 деце са неком од малигних болести. Од њих чак 50 не преживи или не издржи лечење, подаци су Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Уочи Међународног дана деце оболеле од малигних болести, 15. фебруара, Институт наводи да је "циљ обележавања тог дана упозоравање на опаку болест".

- Родитељима, деци, али и широј друштвеној заједници мора да се пруже информације како да препознају ране знаке и симптоме оболевања и да одмах потраже стручну помоћ. Што пре се дође на преглед и открије рана фаза обољења, веће су шансе за излечење - наводи се у саопштењу "Батута".

Према подацима стручњака, у нашој земљи најчешће малигне болести деце су леукемија, тумор мозга или лимфом.

Институт указује да се упркос добрим резултатима лечења, малигне болести чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности деце до 14 година, одмах после повреда.

Рак код деце је један од најчешћих узрока смртности малишана, а по истраживањима ИАРЦ, од 2015. дечији рак је у порасту. Од седамдесетих година прошлог века, тај број је за децу до 14 година глобално порастао са 165.000 на 215.000, а за тинејџере од 15 до 19 година годишње је број новодијагностикованих 85.000.

Лечење деце од карцинома, поред материјалних, црпи и психолошке ресурсе родитеља, с обзиром на то да родитељи живе у сталном страху да ће болест напредовати, а то је и био разлог због ког су родитељи чији се малишани лече у Институту за онкологију и радиологију Србије основали удружење "Увек са децом".

Начелник педијатријског одељења Института за онкологију и радиологију Србије др Зоран Бекић каже да се зрачна терапија за сву оболелу децу спроводи искључиво на Институту, где се по потреби примењује хемотерапија, и то у сарадњи са другим хируршким установама које тимски учествују у лечењу малишана.

Према његовим речима, лечење пацијената је тимско и у том тиму се налази и клинички психолог, који деци помаже да се психички адаптирају на услове лечења, а деца на одељењу имају вртић у коме су два васпитача, као и простор који је испуњен садржајима који им олакшавају боравак у болници.