Невидљиви убица сваке године усмрти 5.400 људи у Србији: Становници ових градова највише умиру

Прашина (ПМ) мања од 10 микрометара у загађеном ваздуху, одговорна је, како процењује Светска здравствена организација (СЗО), за преурањену смрт више од 5.400 људи сваке године у Србији.

Невидљиви убица, ПМ 10 честице приликом удисања директно нападају респираторни систем и депонују се у најдубљим деловима плућа, посебно угрожавајући децу, труднице, старе особе и хроничне болеснике.

- Као параметри загађивања ваздуха посматрају се и концентрације сумпорових и азотових оксида, али су ПМ 10 честице најбитније по последицама за људско здравље, зато што се таложе у алвеолама, у којима се врши размена кисеоника и угљен диоксида - објашњава онколог др Зоран Живковић, председник Савеза за здравље у Ваљеву, које је поред Београда и Ужица, најцрња тачка у Србији по концентрацији ПМ 10 честица у ваздуху.

- Тада настаје феномен као кад се кеса од усисивача препуни, а мотор и даље ради и прегрева се. У случају удисања ПМ 10 честица, које скраћују дах, срце се напреже да би компензовало смањени унос кисеоника и при том се исцрпљује. На тај начин, поред разбољевања плућа, оне доводе и до срчаног или можданог удара и можемо их сматрати узроком изненадне срчане смрти, за који немамо ваљани доказ - додаје др Живковић.

Истраживање квалитета ваздуха СЗО и Института "Батут" показало је да је у Србији просечна загађеност ваздуха два пута виша од препоручене и да се креће од 12 до 33 микрограма по метру кубном. Подаци Агенције за заштиту животне средине, пак, показују да чак седам, од 13 подручја у Србији, има прекомерно загађен ваздух са тешким металима попут олова и никла.

У најгорој, трећој, категорији, су подручја Београда, Ужица, Ваљева, Крагујевца, Сремске Митровице, Панчева и Бора где су прекорачене толерантне вредности за једну или више загађујућих материја ваздуху.

- Међу тим материјама, доминирају ПМ 10 честице, које су последична "комбинација" утицаја грејања, саобраћаја и индустрије, с обзиром да представљају смешу дима, чађи, прашине, киселине и метала, а од хемијских елемената садрже и тешке метале, пре свега олово, кадмијум, никал и арсен – стоји у званичним извештајима о загађењу ваздуха у Србији.

Решење целокупног проблема аерозагађења, упозорава струка, захтева мултидисциплинарни приступ.

- Треба се фокусирати на саобраћај и возила на дизел погон, која испуштају угљен диоксид, угљен моноксид, азот моноксид, азот диоксид, који у реакцији са влажним ваздухом дају киселине и један су од узрока такозваних "киселих киша".

- Посебна пажња се мора обратити на старост аутомобиле и њихову потрошњу и сагоревање горива. Ако би загађење честицама ПМ 10 смањили за 10 микрограма по метру кубном, број смртних случајева би се преполовио - каже др Живковић.