ОВАКО У ХРВАТСКОЈ СУДЕ СРБИМА: Жељко Кнежевић из Велике Плане 20 година на потерници Интерпола због туђег злочина
Кнежевић истиче да у рату никада није имао ни један контакт са заробљеним Хрватима, па и да је хтео није могао да почини злочин који му се приписује
Жељко Кнежевић (46) из Оћустава код Книна, који сада живи у Великој Плани, већ две деценије налази се на потерници Интерпола, због злочина који је починио неко други.
Прочитајте и:
Њега је Жупанијски суд у Задру у одсуству осудио на 20 година робије због наводног убиства. У пресуди пише да је Кнежевић, предратни радник у книнској Творници вијака, за време рата, као стражар у војном затвору у Книну, тукао заробљене Хрвате. Једног је, наводно, претукао толико брутално да је овај на крају подлегао повредама и преминуо.
А истина је да Кнежевић са тим случајем, ако се он уопште и догодио, нема никакве везе. Нити је могао да има.
-Никад, ни пре, ни за време рата, нисам радио као чувар у книнском или неком другом затвору – каже Жељко. – Никад нисам био припадник војне полиције Српске војске Крајине, у чијој надлежности је био војни затвор у Книну. То могу да потврде стотине сведока, и Срба и Хрвата, а може и да се провери у архиви Српске војске Крајине. На крају крајева, никад у животу нисам ногом крочио ни у један војни или цивилни затвор.
Кнежевић истиче да у рату никада није имао ни један контакт са заробљеним Хрватима, па и да је хтео није могао да почини злочин који му се приписује. Сумња да је жртва правосудне српско-хрватске мафије, која је у његовом случају намерно извршила замену идентитета.
-Једноставно верујем да овако драстична грешка није могућа и да је у питању заврзлама коју су договорили одређени полицијски функционери и адвокати на српској и хрватској страни, да би се заштитио прави починилац. Неки татин син или рођак неког моћника. Туђи злочин је приписан мени. То је било могуће зато што су Хрвати после рата, да би спречили повратак протераних Срба, фабриковали хиљаде лажних оптужница против бивших припадника оружаних снага РСК. Нико није много обраћао пажњу на доказе. Нисам једини који је осуђен за злочин који није починио – огорчен је Кнежевић.
Он је на разне начине, преко хрватских адвоката и својих пријатеља у Книну, Срба и Хрвата, који знају истину, покушавао да издејствује укидање неправедне пресуде, али је увек добијао исти одговор хрватског правосуђа: мора да дође у Хрватску.
Кнежевић не сумња да би одласком у Хрватску доказао своју невиност, међутим, не жели да лежи у затвору. Јер, пракса показује да за лажно оптужене и осуђене Србе процес доказивања невиности пред хрватским правосуђем траје и по неколико година. Из затвора.
-Сањам завичај, нисам тамо био две деценије, још више ми недостаје стари отац који тамо живи, мајка је умрла узалуд чекајући да отворим врата наше куће, али не могу да пристанем да ни крив, ни дужан, лежим у затвору један дан, а камоли једну годину.
Постоји и други начин, доказивање правде тужбом пред хрватским или међународним судовима, али Кнежевић за тај пут до истине нема довољно пара.
-Имам сестру и много родбине на Западу код којих би могао да одем и добро живим, јер сам овладао многим занатима, али не смем ни да помислим да пређем границу Србије и негде отпутујем.
