ОВО СУ СТРАНЦИ КОЈИ СУ ЗАДУЖИЛИ СРБИЈУ: Жртвовали себе да помогну Србима у борби против НАТО пакта (ВИДЕО)
Србија их неће заборавити.
Осим грађана Србије и Црне Горе који су се уписали на листу бесмртних у одбрани одажбине од НАТО агресије , велику улогу имали су и странци који су својим херојским делима помогли сваки на свој начин у борби. Поред добровољаца било је ту и оних који су због својих поступака и ставова да се српском народу чини велика неправда жртвовали себе и своје каријере.
ДЕЦУ ИМ НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ: Анкета показала став грађана Србије према бомбардовању и НАТО
НЕ ЗАБОРАВЉАМО НИ НАКОН 22 ГОДИНЕ: Убијали су нам децу, рушили мостове, домове, болнице и школе
ПЕТКОВИЋ ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ: Желели су да у прах сруше Србију, а срушили су право и правду
Неко би помислио да је довољно кренути од 24.марта, међутим борба странаца да се помогне тадашњој СРЈ у спрећавању бомбардовања почела је годину дана раније. Ту су важну улогу одиграли војници и дипломате који су тадашњој Савезној Републици Југославији помогли на свој начин.
Мајор Бинел током своје војне каријере службовао је на Блиском истоку и Балкану у два наврата у саставу УНПРОФОРА и касније ИФОР -а, као члан обавештајног одељења Команде ИФОР у Босни. У септембру 1998 у Бриселу упознаје српског војног изасланика тадашњег пуковника ВЈ Јована Милановића. У више сусрета са њим предаје му планове НАТО пакта за бомбардовање Србије, односно који објекти ће бити прве мете и сигнале за почетак операције. Бинел је ухапшен у октобру 1998. У истражном затвору је провео целу 1999. годину где је имао дуге и исцрпљујуће разговоре, где је и признао да је југословенском војном изасланику и обавештајцу предао само део садржаја докумената које је израдио по сећању, а били су дистрибуирани великом броју војних функционера. Суд његову одбрану није ни усвојио, ни одбацио. Осуђен је на две и по године затвора, али је пуштен после само годину дана на условну слободу. Избачен је из француске војске и ради у Лиону као геометар. О себи је написао две књиге.
Први заменик руског министра иностраних послова Александар Авдвејев, као искусни дипломата на сваки начин покушао је током мировних преговора у француском замку Рамбује, фебруара 1999. да помогне српској делегацији уз помоћ руског амбасадора Афанијевског који су желели да по сваку цену смање негативни утицај главног руског преговарача Бориса Мајорског у вези потписивања споразума између Срба и Албанаца у Рамбујеу. Упркос свему, војна интервенција није била спречена.
Поручник бојног брода Грчке морнарице, захваљујући друштвеним медијима постао је популарнији од мајора Бинела, као херој који је одбио да учествује у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999.
Рицудис као млади и перспективни морнарички официр те 1999. био је командант ракетног одељења на разарачу Темистокилес, који је био послат у борбену мисију дуж обале СРЈ у циљу извођења поморске блокаде. Рицудис је се успротивио задатку кад је сазнао за циљ мисије, због чега је искрцан са брода и ухапшен.
Рицудис је по кратком поступку избачен из Грчке ратне морнарице. Судило му се пред девет судова. После маратонског процеса осуђен је на условну казну од две и по године затвора. Жалио се на првостепену пресуду, али је она одбијена. Србија је понудила да му буде додељен орден, али је он то одбио. Свети архијерејски синод СПЦ пре две године доделио му је орден светог цара Константина, "због његове жртвене љубави према братском српском народу, одбијајући да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године".
Он није ни политичар, дипломата, али ни војник, него обичан човек по занимању железничар, који је на свој довитљиви начин зауставио железничку композицију америчких војника који су пратили осматрачку опрему да стигне на границу Југославије. Због тог чина у Румунији га сматрају херојом, а за њега се тек сазнало пре две године.
Флорин је тад радио на железничкој станици у селу Пјелешти. Воз је тог мајског дана стигао у станицу. Надлежни су му рекли да је у питању војни конвој који треба да пропусти. Флорин је упитао куда је колона кренула, пошто је у папирима видео да је војна композиција ушла из Мађарске у Румунију. Флорин је зауставио композицију да воз не може даље све док се не изврши царињење технике.
Како је време одмицало, Американци су постајали нервознији, деловало је све као шала, а онда је прерасла у бес. После четири сата свађе на станицу су стигли цариници и лупили неопходни печат. Дата је дозвола да конвој крене. Међутим, тад се покварила локомотива на изласку из станице, па је конвој чекао још три сата. Међутим, ту се прича није завршила. Када је бомбардовање заустављено, исти воз и иста техника поново су морали да прођу кроз станицу Пјелешти. На дужности је опет био Флорин. Стигао је исти захтев, али опет проблем. У композицији је било више вагона него што је планирано, а ни такса за транспорт није плаћена. Флорин је захтевао да плате 20.000 долара око 370.000 леја. У целу причу, док је трајало натезање, умешао се и тадашњи директор румуснких железница, да пусти конвој, али ће плаћање уследити касније али је Флорин и то одбио. Овај пут конвој је заустављен на 14 дана, а уследио је опет нови заплет око времена поласка уместо у 19 часова 10 минута раније због чега је војска ускакала у воз из аутобуса.
