ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (6): Кнежевића осудили за убиство у затвору, а у њега није ни крочио
Као и против хиљаде других Крајишника, и против Кнежевића је расписана Интерполова потерница, па је принуђен да се крије у Србији.
Иако у исти никада није ни крочио, а камоли да је у њему радио, Жељко Кнежевић, Петров син, из Оћустава код Книна, проглашен је кривим за убиство које је наводно починио као чувар у книнском затвору. И од стране Жупанијског суда у Задру Кнежевић осуђен на 20 година затвора.
-По казивању неких мојих пријатеља Хрвата, који су имали прилике да је виде, у пресуди пише да сам ја, обављајући посао затворског чувара, тукао заробљене Хрвате. Једног од њих, нисам запамтио име, наводно сам толико претукао да је, несрећник, од задобијених повреда ускоро издахнуо - каже Кнежевић.
Проблем је у томе што Кнежевић тврди да никад није био чувар ни у једном, па ни у книнском затвору, за време рата ниједном у њега није ни навратио, а камоли да је тукао у њему затворене хрватске војнике и цивиле. Нити је био припадник војне полиције Српске Војске Крајине, која је затвор обезбеђивала.
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (5): Прогон медицинске сестре Зоране Банић из Земуника
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (4): Два ударца ногом у задњицу ратни злочин
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (3): Случај Дмитра Дукића из Грачаца
-То зна читав Книн, и Срби и Хрвати. Зато је моје запрепашћење због ове пресуде веће. Када бих се вратио у родни крај, што ми је велика жеља, јер ми тамо живе остарели родитељи, знам да бих у поновљеном судском поступку доказао своју невиност али поучен десетинама сличних примера, страхујем да би пре тога месецима а можда и годинама морао да будем у затвору. Ко би нормалан, ко зна да није крив, слободу заменио за затвор?
Као и против хиљаде других Крајишника, и против Кнежевића је расписана Интерполова потерница, па је принуђен да се крије у Србији. Живи тешко, на ивици немаштине, али нема избора.
-Имам сестру и много родбине на Западу. Код њих бих могао да одем и добро живим, јер сам овладао многим занатима али не смем ни да помислим да пређем границу.
Рајко Јанковић из Марасовине, села на подручју Промине, ухапшен је и неколико месеци држан у затвору у Шибенику због тога што је, како пише у оптужници, за време рата застрашивао хрватске цивиле. Истина, ни једног хрватског цивила или заробљеног војника није мучио, а камоли убио (што је признао и сам тужилац), али као и да јесте - оптужен је за ратни злочин.
Како на суђењу није изнесен ниједан доказ који би указивао на постојање његове кривице, Јанковић је пуштен на слободу. Али не потпуну, него условну. Да се случајно не опусти и не заборави у чијој држави живи. И колико мало је потребно да му се напакују неки нови "злочин" и нови затвор.
