Стевану обећали плату од 1.000 евра плус бонус за бурек, а када је стигао у Варшаву затекао га ХОРОР!

Нема ‘леба ни у Европској унији. Тако би укратко могло да се опише радно и пре свега животно искуство пекара Стевана Крунића у Пољској који је једва извукао живу главу из продавнице пецива у Варшави.

Ако живите у згради, ускоро могу да вам позвоне на врете и напишу казну од 150 хиљада динара

"Хитно потребан пекар за рад у Варшави, Пољска. За израду кроасана, хлебова, бурека. Плаћен превоз, смештај, храна" - гласио је оглас због којег је Крунић пре месец и по дана по први пут одлучио да се отисне преко границе.

Довољна је једна КАП МЕНСТРУАЦИЈЕ: Српкиње све чешће изговарају ОВЕ РЕЧИ, а разлог је ЈЕЗИВ

- Видео сам ту понуду на интернету и назвао власника пекаре. Јавила се Даринка Недељковић чији муж Пољак држи пекару. Рекла ми је да ће ми плата бити 1.000 евра плус бонуси за бурек. Пошто имам петогодишњег сина, а жена ми је трудна питао сам је неколико пута да ми гарантује ту зараду. Рекла је "дођи што пре, има пуно посла, биће све како сам рекла". Оставио сам посао пословође у пекари у Француској улици и кренуо за Пољску - истиче Крунић који је професионални пекар већ 13 година и добитник бројних награда на пекаријадама.

Међутим, чим је крочио у радне просторије пекаре "Балканска" у Варшави престравио се.

- Реч је о класичном подруму. Усред прашине и прљавштине налазили су се дотрајали столови и судови, а нигде машине. Морао сам све ручно да радим. Уместо одговорене исплате унапред и на сваких 15 дана, дали су ми неколико пута по 50 евра. Ставили су ме у собу где могу да стану само кревет и ормар. Било је језиво - описује Крунић.

Како каже, осећао се као на издржавању затворске казне.

- Буквално сам преживљавао. За месец дана су ми једва дали 300 евра. Никакав бонус. Једног дана поред мојих ногу пролетео је и пацов. Радио сам у просторији у којој се на неколико метара од стола налази WC шоља без врата. Рекли су ми чак да ја треба да чистим подове. Ем нисам био плаћен ем је требало да радим два посла. Радио сам целу ноћ, више од десет сати, од 11 увече до девет, десет сати ујутру - јада се Крунић.

Најгоре је тек уследило приликом повратка за Београд.

- Пошто нисам имао новца за аутобуску карту тражио сам им 700 евра што ми дугују. Газда ми је рекао да ће ме одвести на станицу и дати тај новац. Али, дошао је са неким човеком и возио ме по непознатим деловима града. Претио ми је и урлао да му дугујем 9.000 евра. Рекао сам му да ме одвезе кући и да ћу му дати новац. Купио ми је само аутобуску карту до Будимпеште. Срећом, успео сам да позовем жену за превоз до куће - каже Крунић.

Тражили му паре за казну

Као да голгота није била довољна, да су послодавци несрећном пекару приписали и дуг.

- Када је прошло месец дана рекао сам им да не могу више у таквим условима да радим, рекао сам им да идем кући и тражио да ми дају још 700 евра што је остало да ми плате. Међутим, не само да ми нису дали тај новац него су ме оптужили да су због мене добили казну од санитарне инспекције пошто су наводно пронашли филтер од цигарете у радној просторији. А ја тамо никад нисам пушио - наглашава Крунић.