"УЖАСАН И ПОКВАРЕН" КЉУЧНИ ЧОВЕК ЦИА У СРБИЈИ: Како је Станишић одавао тајне шпијунима и оговарао Милошевића

По ноћи када су травњаци празни, а уличне светиљке дуж пешачких стаза једини извор светла, Топчидерски парк је савршено место за шпијунски рандеву. Управо је овде 1992. године, док се бивша Југославија ломила у етничком насиљу, агент ЦИА на једној од пешачких стаза пружио руку српском обавештајцу. Јовица Станишић је имао хладан поглед и застрашујућу репутацију.

Вучић данас у институту Торлак: Уручује вакцине Спутњик В Милораду Додику

Вучић данас у институту Торлак: Уручује вакцине Спутњик В Милораду Додику

"МЕЂУСТРАНАЧКИ ДИЈАЛОГ ЈЕ ПРИОРИТЕТ" Дачић: Консултације почињу 19. априла, пријављено је много партија

"МЕЂУСТРАНАЧКИ ДИЈАЛОГ ЈЕ ПРИОРИТЕТ" Дачић: Консултације почињу 19. априла, пријављено је много партија

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ ЈЕ УЗ БЕОГРАД! Ђурић: Позиција Србије је видно оснажена у америчким очима

СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ ЈЕ УЗ БЕОГРАД! Ђурић: Позиција Србије је видно оснажена у америчким очима

Овим речима је "Лос Анђелес тајмс" описао како су шпијуни ЦИА врбовали шефа српске ДБ и првог обавештајца председника Србије Слободана Милошевића. Према тим информацијама, Станишић је колегама из ЦИА одавао тајне Милошевићевог режима и локације масовних гробница у БиХ, али и оговарао Милошевића и називао га "ужасним, неискреним и поквареним".

ЦИА га је заузврат 1996. године водила на студијско путовање у седиште ЦИА, где је наишао на више него топлу добродошлицу. Америчке колеге су га водиле да слуша џез у клубу "Блуес Alley" у Џорџтауну и возили га на источну обалу Мериленда у лов на патке. Џон Дојч, тадашњи шеф ЦИА, чак му је поклонио сачмарицу марке "паркер" из 1937. године, вредан колекционарски примерак.

Сарадњу Станишића и ЦИА јуче је потврдио и Станишићев адвокат Вејн Џордаш, који је у Хагу изјавио да је Станишић 1991. године ступио у контакт са америчком шпијунском агенцијом ЦИА и да је 1993. навео ЦИА на локације масовних гробница у Босни.

Када је Станишић доспео пред хашки суд под оптужбом да је са Милошевићем учествовао у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата са делова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе, бивши шеф српске ДБ је у помоћ позвао пријатеље из ЦИА. И они су му пружили руку!

ЦИА је Хашком суду поднела тајни документ у којем су побројане све Станишићеве заслуге, као нека врста потврде његове "добре улоге". Документ је и даље запечаћен.

Вилијем Лофгрен, пензионисани агент ЦИА у Београду који је био задужен за Станишића, објаснио је да је ЦИА начинила тај документ како би показала "да је ова наводно зла особа у ствари направила много добрих ствари". Лофгрен, ипак, није желео да оповргне тврдње из оптужнице против Станишића.

- Ако оставимо оптужницу по страни, постоје ствари које је овај човек урадио, а које су у великој мери помогле да се окончају непријатељства и да се успостави мир у Босни - изјавио је Лофгрен.

ЦИА је одбила да даље коментарише овај документ. Пошто је садржај писма поверљив, хашки суд га је разматрао на затвореној седници.

Одбрана Јовице Станишића, бившег шефа ДБ Србије, јуче је на последњем дану изношења завршних речи на поновљеном хашком суђењу Станишићу и Франку Симатовићу Френкију, бившем команданту ЈСО, поновила да је Станишић 1991. године ступио у контакт са ЦИА и да је 1993. навео ЦИА на локације масовних гробница у Босни.

Станишић је у поменутом тексту "Лос Анђелес тајмса" описан као кључни човек ЦИА у Србији.

- Агенту ЦИА Вилијаму Лофгрену требала је помоћ. ЦИА је била слепа након што се Југославија распала у цивилном рату. У то време рат је почео у БиХ. Милошевића су посматрали као опасност по европску безбедност, а ЦИА је била очајна да добије било какве информације изнутра. И тако су у једној поноћној шетњи два шпијуна исклесала нераскидиву везу која је до дан-данас остала тајна: осам година Станишић је био главни човек ЦИА у Београду - писао је "Лос Анђелес тајмс".

- Институционализовао сам сарадњу са америчком обавештајном заједницом упркос општепознатим лошим односима наше две земље - написао је Станишић лично у једном документу састављеном док је био у притвору Хагу.

"Лос Анђелес тајмс" је писао да је Станишић на врхунцу заповедао маси од више од две хиљаде људи. Носио је тамна одела и сунчане наочаре, као балкански Џејмс Бонд. Надимак му је био Ледени. У Титову ДБ је ступио још 1965. године, али никада није показивао склоност ни према једној идеологији, чак ни према национализму". Имао је редак таленат за шпијунажу.

- Станишић није био обичан обавештајац. Он је био интелектуалац, а не тврди полицајац. Био је образован и вешт, и знао је како се организује тајна служба - описао га је Добрица Ћосић, писац и бивши дисидент, председник Србије 1992. и 1993. године.

Управо због тих вештина, Милошевић је од Станишића направио свог првог обавештајца, упркос неповерењу између њих двојице.

Агент ЦИА који је служио у то време у региону рекао је за "Лос Анђелес тајмс" да су они претпостављали да Станишић није био наиван, али да никада нису видели доказ који би га повезивао са ратним злочинима. Уместо тога, гледали су на њега као на кључног савезника у ситуацији у којој су ствари рапидно измицале из руку.

- Од самог почетка Станишић је био решен да цементира однос са ЦИА. На једном од састанака са Лофгреном предао му је хрпу папира, укључујући и планове склоништа и других објеката које су српске компаније у Ираку изградиле за Садама Хусеина. Али, исто тако Станишић је повукао и границе. Никада није узео новац од ЦИА, никада није радио са агенцијом на конкретним задацима и никада није начинио ниједан корак који би се могао протумачити као флагрантна издаја Милошевића - писао је "Лос Анђелес тајмс".

Временом, Станишић је тражио начин како да измести контакте са ЦИА из домена тајних састанака, па је убедио Милошевића да му допусти да успостави везу са ЦИА као неку везу тајног канала са Западом. Тако су тајни ноћни састанци у парку замењени дневним сесијама у Станишићевом кабинету. Двојица шпијуна делили су сличан смисао за црни хумор. Лофгрен је волео да стане поред прозора и усмери телефон ка небу шалећи се како шаље ГПС координате за ракетни удар.

У писму Хагу, ЦИА је описала Станишићеве напоре да смири неке од најексплозивнијих ситуација у босанском рату. У пролеће 1993. године, тврди ЦИА, Станишић је притискао Ратка Младића да бар накратко прекине гранатирање Сарајева. Две године касније, Станишић је помогао у ослобађању 388 НАТО војника. У својим белешкама Станишић тврди да је испреговарао ово ослобађање уз подршку кључних људи из ЦИА. Те исте године Станишић је интервенисао када су оборени заробљени француски пилоти.

- Младић је одбијао да призна да он држи пилоте заробљеним, али моја служба успела је да открије околности и локацију где су они заробљени - открио је Станишић у својим белешкама.

Станишић је пратио Милошевића у Дејтон на мировне разговоре, а онда се вратио у Србију да спроведе најзначајније делове мировног споразума. На Станишићу је било да убеди председника Републике Српске Радована Караџића да потпише документ у коме подноси оставку.

Станишић је помогао ЦИА да направи мрежу база у Босни да би контролисале прекид ватре на терену. Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, присећа се састанка у Босни са Станишићем и групом српских званичника из Босне који је одржан у Београду.

- Док их је Станишић инструисао и налагао да сарађују са ЦИА, било је приметно да се окупљени гости са нелагодом врпоље у њиховим столицама - рекао је Смит.

Смит је започео редовно да се састаје са Станишићем. Једном приликом видели су се и на сплаву на Сави. У једном од његових типично драматичних наступа, Станишић је каснио на док.

- Одједном је изронио из тмине са телохранитељима, а већи део вечери је причао о свом газди (Милошевићу). Стално је причао како је он ужасан, неискрен и покварен - рекао је Смит.

Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч није имао проблема са Станишићем. Позвао га је у седиште ЦИА 1996. годне, уз више него топлу добродошлицу. Америчке колеге водиле су да слуша џез у клубу "Блуес Alley" у Џорџтауну и возили га на источну обалу Мериленда у лов на патке. Дојч је чак поклонио Станишићу сачмарицу "паркер" из 1937. године, колекционарски примерак.

Станишићево продубљивање веза са ЦИА постало је извор сукоба са Милошевићем, који се забринуо да његов први обавештајац кује заверу. И 1998. године Станишић је отпуштен.

Данас су Станишић и Франко Симатовић Френки, бивши командант ЈСО, оптужени пред хашким судом да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату на челу са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата са делова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе.

После првостепеног суђења, Хашки трибунал је 2013. Станишића и Симатовића ослободио кривице, али је Апелационо веће 2015. усвојило жалбу Тужилаштва и због неправилности у поступку наложило да суђење буде поновљено по истој оптужници. Апелационо веће одлучило је да, по први пут у историји тог суда, у потпуности обнови једно суђење.

Ново суђење почело је у лето 2017. године, док би се пресуда, према ранијим најавама, могла очекивати овог маја.

Станишића и Симатовића су власти Србије ухапсиле 2003. године. Станишић се због болести од јула 2017. налази на привременој слободи у Београду. Ни један, ни други нису присуствовали изношењу завршних речи на суђењу минула три дана у Хагу.