Вучић покреће велики дијалог о КиМ у септембру: Србија има подршку Русије, Кине и Индије
Циљ овог амбициозног националног "округлог стола" јесте да Србија изађе са што хомогенијом стратегијом у вези с распетљавањем замршеног косовског чвора
Председник Србије Александар Вучић ће већ првих дана септембра покренути широки национални дијалог о питању Косова и Метохије у који ће, осим свих парламентарних странака, представника невладиног сектора, црквених великодостојника, челника САНУ и дијаспоре, бити укључени и угледни интелектуалци из свих идеолошких сфера.
Врата света су Србији отворена: Овако су највећи светски државници указали част српском председнику!
Циљ овог амбициозног националног "округлог стола", који је шеф државе најавио чим је ступио на дужност, јесте да Србија изађе са што хомогенијом стратегијом у вези с распетљавањем замршеног косовског чвора. То конкретно значи да се у широкој, аргументованој расправи искристалише шта као народ, имајући у виду фактичко стање, можемо да урадим за опстанак наше јужне покрајине.
Вучић је управо постизање унутрашњег консезуса о Косову и Метохији и новом Уставу поставио као један од кључних циљева свог председничког мандата. Говорећи о КиМ, Вучић је на телевизији Хепи поручио да се нада да ће Србија имати снаге да ствари постави на рационални ниво, као и да је уверен да је тражење решења боља опција од очувања замрзнутог конфликта. Он је, међутим, нагласио да је скептичан када је реч о могућности да се то решење пронађе.
Председник је казао и да је илузија да ће САД одустати од захтева за признавање Косова, али да то не значи да ће Србија то учинити. Навео је да Запад инсистира на наставку разговора, што, по његовом мишљењу, јасно иде у смеру ка независности, али да, с друге стране, имамо подршку Русије, Кине и Индије.
Вучић и држава започели обрачун са криминалом: Србијом више НЕ ВЛАДАЈУ ТАЈКУНИ!
Промена устава
Осим за решавање проблема КиМ, Србија ће у наредном периоду трагати и за консензусом за усвајање новог Устава. Међу темама о којима ће се расправљати, осим уређења правосуђа, где су ствари углавном јасне, јесу и питање политичког система, улоге и начина избора председника Републике, изборни систем, број посланика, регионализација...
