Сећате ли се ПРВИХ избора у Србији? Систем је био ДРУГАЧИЈИ, једни су га бојкотовали, а ово су били резултати

Парламентарни избори у Србији биће одржани 17. децембра 2023. на којима ће бити изабрани посланици Народне скупштине. Од доласка Српске напредне странке на власт (2012. године), ово су шести парламентарни избори, и то четврти ванредни.

Изборни цензус износи 3% од укупног броја изашлих бирача, а место у Парламенту наћи ће 250 посланика. За већину и формирање власти је потребно 126 мандата.

На изборима ће учествовати 18 листа, од чега је седам мањинских.

Ово ће уједно бити 14. парламентарни избори, од увођења вишестраначја у нашој земљи. Први су одржани 9. децембра 1990. године, и били су премијерни за народне посланике још од Другог светског рата.

 Било је то свега годину дана од рушења Берлинског зида који је свет делио на Исток и Запад, па је и на Југославију дошао ред да "постане демократска". Тада, још "ометена демократски" кренула је у изборни процес, који је утемељио власт Социјалистичке партије Србије, на челу са Слободаном Милошевићем, човеком који ће наредних 10 година господарити политичком сценом државе и читаве регије.

Први и једини пут, парламентарни избори су одржани по већинском систему (у односу на садашњи пропорционални). Међу 44 изборне листе СПС је освојио 46,08 одсто гласова, али се то због поменутог већинског система преточило у убедљивих 77,6 одсто мандата.

Друго место освојио је Српски покрет Обнове на челу са Вуком Драшковићем (15%), док се на трећој позицији нашла Демократска странка (7,5%), чији је лидер био Драгољуб Мићуновић. Биле су то једине партије које нису мањинске, а да су се нашле у сазиву.

За председника Скупштине изабран је Слободан Унковић (1991) касније га је заменио Александар Бакочевић (1991—1993) а за председника владе изабран је Драгутин Зеленовић (1991) кога је током мандата заменио Радоман Божовић (1991—1993)

С обзиром да су Албанци на Косову и Метохији (17% популације) бојкотовали изборе, а услед система гласања, поједини политичари су се домогли мандата освојивши свега стотинак гласова.

У бирачке спискове било је уписано 7.036.303 бирача, на изборе је изашло њих 5.034.440 - (71,49%).