НЕМАЧКИ МЕДИЈИ БРУЈЕ О "НОН ПЕЈПЕРУ" Откривено каква је судбина документа који је узбуркао духове на Балкану
Такозвани "нон пејпер", без заглавља и потписа, приписан је од стране медија словеначком премијеру Јанезу Јанши
Идеје о "финалном распаду Југославије" и новом померању граница на Западном Балкану неће променити постојећу политику Европске уније. Али то не значи да европском ангажману у региону није потребно хитно буђење, пише Дојче веле.
СЛОВАЧКА "ЛУПИЛА ШАМАР" КУРТИЈУ: Огласила се амбасада - нема признања лажне државе!
КУРТИ ПОНОВО "ЛУДУЈЕ" Влада лажне државе појачала притисак на медије, постоји опасност од затварања РТК
ПАЛЕСТИНА ПОВЛАЧИ ПРИЗНАЊЕ КОСОВА? Амбасадор потврдио: "Покренута је иницијатива"
Колико је Западни Балкан још ровита регија, и даље склона брзој дестабилизацији због још отворених рана из прошлости, а које се политички коректно данас називају "отворена билатерална питања", показала је информација о једном тексту, који се, због свог незваничног карактера не може назвати ни документом, па чак ни папиром.
Такозвани "нон пејпер", без заглавља и потписа, приписан је од стране медија словеначком премијеру Јанезу Јанши. Он је својим амбивалентним ставом нити признавања, нити демантија, даље подстакао искру која је, како смо већ раније били сведоци, брзо "запалила" читав регион, а пренела се, сасвим очекивано, и преко граница ЕУ.
Текстом се предлаже "завршетак распада Југославије" односно "финално" померање граница на Западном Балкану у циљу стварања раскомадане, али "одрживе и функционалне" Босне и Херцеговине, Албаније са прикљученим Косовом и деловима Северне Македоније, Србије са прикљученом Републиком Српском.
Из институција ЕУ до овога тренутка нису потврдили приспеће таквог текста у Брисел и вероватно никада неће. Званични Брисел само је поновио своју позицију да "ништа не би требало да се мења када су у питању границе на Западном Балкану".
- Треба да се ради на регионалном помирењу и сарадњи, што је и логика евроинтеграционог процеса. Сва отворена питања међу државама требало би решавати у процесу који не залази у опасне територије, а који се ослања на ЕУ законе и принципе - поручио је портпарол ЕУ Петер Стано.
Да је "цртање нових граница опасан пут", а "регионално помирење и сарадња кључ за мир, демократију и просперитет" на Западном Балкану, поновио је и немачки државни секретар за Европу Михаел Рот.
Исте поруке стигле су и из Европског парламента, одакле известилац за Србију Владимир Билчик поручује да је "мењање граница и територија је опасан пут у експлозивну прошлост" региона.
Опасни компромиси
Међутим, да појава тог текста није случајна, да то има своју предисторију и да постоје људи који виде решење свих проблема на Западном Балкану у промени граница, за DW указују Александра Штиглмајер из Европске иницијативе за стабилност и Бодо Вебер из берлинског Савета за демократизацију политике.
У разговору за DW они подсећају да је размена територија не тако давно већ била тема у региону и у ЕУ када се 2018. године говорило о размени територија између Србије и Косова.
- Овакве ствари стално искачу. Оне су биле присутне и током рата у бившој Југославији. Али треба имати на уму и разлог који је довео до тих ратова. Зато је веома опасно веровати да промене граница, које би водиле и у етничке размене, могу довести до решења на Западном Балкану - каже Штиглмајер.
Она сматра да је појава такве идеје у овом тренутку нека врста пробног балона који је ту да би се видела реакција земља-чланица ЕУ и да се види да ли је то пут којим се може ићи.
- Моје је мишљење да то дефинитивно није пут, јер би тако само дошло до конфликта, а затим и оружаног сукоба у свим погођеним земљама Западног Балкана“, наглашава аналитичарка из Брисела.
Бодо Вебер указује да је претходне четири године читавом региону претила дестабилизација због идеје о размени територија између Србије и Косова, а да се сада направио "нови отвор" који претњу пребацује на територију БиХ.
- У претходне четири године приметна је динамика ’опасне странпутице’ неких представника ЕУ и САД који преговарају у региону Западног Балкана, а који су прво, фокусирајући се на преговоре Србије и Косова, претили стабилности читавог региона с лудом идејом размене територије.
Затим су у БиХ, ван пажње, успели да договоре ’прљав споразум’ о етничкој подели на локалном нивоу, тзв. Мостарски споразум. Све то показује да су наши западни преговарачи у кризним ситуацијама склони склапању било каквог договора, што значи и лош компромис са опасним регионалним агендама који би ишао на руку националним лидерима на Западном Балкану", закључује Вебер.
Радикалан документ
Из Европске иницијативе за стабилност Александре Штиглмајер подсећају на чињеницу да су, у процесу решавања „косовског питања“ неки од лидера ЕУ подржали опцију „било ког решења око којег се две стране договоре“.
Додају и да наводни словеначки "нон пејпер" иде "много радикалније", без претходне консултације са земљама које су њиме погођене.
- Не мислим да би ни БиХ, ни Северна Македонија, ни Косово на то пристали. Можда Албанија, али то би значило њено напуштање ЕУ-пута - каже Штиглмајер.
Истовремено албански премијер Еди Рама једини је потврдио да је и видео документ и да је о "идеји" разговарао са словеначким премијером.
Аналитичари из Брисела и Берлина сагласни су у ставу да за такву "идеју" ни изблиза не постоји већинска подршка.
- Ако такав документ, у том облику какав је објављен у медијима, постоји, то би показало да господин Јанша у својој радикалности заправо више делује контрапродуктивно за промовисање своје идеје. Верујем да је ово врло суров начин лобирања за тако опасне идеје, ако је заиста истинит и аутентичан документ - каже Бодо Вебер.
Он додаје да се нада да ће новонастала ситуација побудити државе ЕУ да дају „више контре“ опасном начину преговарања представника ЕУ, конкретно у БиХ, у овом тренутку.
- Ти преговори прете даљом етничком поделом БиХ и то под патронатом ЕУ и САД, али чак и распадом земље и дестабилизацијом читавог региона, што бисмо исто доживели да је склопљен споразум о размени територија између Косова и Србије. Претња је реална од прљавих и нетранспарентних преговора европских представника, а мање од тако отвореног заступање етно-националистичких идеја типа фамозног нон пејпера из Љубљане - закључује Вебер.
Тест без утицаја и политика без "буђења"
Текст око којег се дигла прашина на Западном Балкану и широм ЕУ, наводно је достављен председнику Европског савета Шарлу Мишелу као део најаве приоритета које ће Словенија заступати када од средине године преузме место председавајуће Савету ЕУ.
Да после добијених реакција словеначки премијер неће наставити са инсистирањем на сличним идејама, и да не би требало очекивати било какав радикални заокрет у политици ЕУ према Западном Балкану, сматра Алкесандра Штиглмајер.
- Не верујем да би ово могло да буде база за било какву нову политику ЕУ према Западном Балкану. Већина земаља-чланица подржавају мултиетничке државе засноване на људским и грађанским правима. О томе се неће даље званично расправљати у Бриселу. Нови замах у политици ЕУ према Западном Балкану је неопходан, али не видим да постоји стварни позив на буђење. Докле год се ситуација на Западном Балкану буде ’провлачила’, можда не баш на задовољавајући начин, али свакако без конфликата, земље-чланице ЕУ то неће гледати као приоритет - каже Штиглајер.
Штиглајер у разговори за DW позива ЕУ да коначно понуди Западном Балкану „нешто стварно кредибилно“, укључујући и функционалнији процес приступања, „на чему и ка чему“ би Западни Балкан требало да ради.
- У супротном, плашим се да ће доћи до конфликата. Две посебно проблематичне ситуације су она између Србије и Косова и она у Босни и Херцеговини - закључује Штиглмајер.
